Најважније је да се покренемо!

Овом проблематиком годинама се студиозно бави проф. др Весна Димитријевић Срећковић, ендокринолог са Клинике за дијабетес и болести метаболизма.

„Најважније је да се покренемо! Није потребно да до изнемоглости вежбамо по теретанама и фитнес центрима, не морамо да робујемо којекаквим тренинзима, важно је да ходамо, да шетамо, да не проводимо време лежећи и седећи. Покушајте да вожњу аутомобилом или градским превозом замените шетњом до посла и назад, или уведите обавезну поподневну и вечерњу шетњу са пријатељима уместо испијања кафе", саветује др Весна Димитријевић Срећковић и додаје да је неопходно увести здрав режим исхране, који не мора да буде нимало компликован и који не захтева да уносите намирнице за које можда никада нисте ни чули.

Наиме, након вишегодишњих истраживања, овај врсни ендокринолог и, пре свега, жена посвећена науци и истраживањима, успела је да своја искуства и резултате истраживања преточи у књигу „Пост - пут у здрав живот". У овој књизи налазе се савети како да се исхрана кроз пост модификује и допуни намирницама које су саставни део медитеранске исхране, а проналазимо их у нашем непосредном окружењу, и то без много муке. „Невероватно је колико је лако деловати превентивно на разне болести а такође, што је још важније, колико је добро за оболели организам практиковати медитеранску исхрану. То је први корак за побољшање квалитета живота", наглашава др Весна Димитријевић Срећковић.

Живот је пун бура, често се смењују радост и туга. Понекад је ритам свакодневице толико брз да наше мисли више не могу да прате наше тело... У таквим ситуацијама, пут у себе, ка самоспознаји, једнако је неопходан колико и сам ваздух који дишемо, а на том путу молитва и медитација могу много да помогну. У том смислу савет смо потражили и од Маргарите Миленковић, реики гранд мастер учитеља. „Реики је ушао у званичну медицину и ми данас у Србији држимо радионице и обуку за самопомоћ и у државним здравственим установама.

Реики помаже да се вратимо себи, својој суштини, да искористимо позитивну енергију свог бића и помогнемо својој души и телу. Да, треба се здраво хранити и водити здрав живот, али исто колико водимо рачуна о телу и исхрани морамо да бринемо о својим мислима и својој души", упозорава Маргарита и додаје: "Морамо да тражимо најбоље у себи, морамо да волимо себе и друге, морамо да останемо имуни на стрес чак и онда када мислимо да је то немогуће јер треба да тражимо пут до светлости кроз љубав коју ширимо у себи и око нас."

Након свега реченог и написаног, као и за све у животу, изгледа да нам је решење тик испред носа а од панике и стреса га не видимо. Шта сам научила од својих саговорника? Добар је авокадо, укусни су и манго и папаја, лосос и туна али одлична је и јабука ајдара, бресква и шљива, баш као и скуша, мед, купус, пасуљ и паприка.

Леп вам је и нов ауто, али искушајте своје ноге, оне су најбоље превозно средство и иду на сопствени погон, од чега ће вам тело бити виткије а образи руменији. Разговарајте са људима, али највише пажње посветите разговорима које водите са својом душом, нека вам мисли буду бистре а савест чиста. Покушајте да опростите све и свакоме, нагомилано разочарање, бес и туга воде у болест. Будите свесни чињенице да је баланс у животу најважнији за очување хармоније духа и тела; чак и онда када сте окружени хаосом, нека вас штити унутрашњи сјај позитивних мисли, блистав од љубави коју дајете и примате, блистав од начина на који помажете другима и праштате, блистав од оног Ја, које не дате никоме и ничему да га упрља, уништи, промени, јер припада само вама.

Будите једноставни, то је много теже него да компликујете; лако је проналазити оправдања за компликованост, тешко је одржати нит једноставности. Не сретох морално посрнулог човека који „пуца" од здравља и зрачи светлост, лепоту и радост, обично су горди, арогантни и неуравнотежени.

Са друге стране, виђала сам људе са најтежим дијагнозама који су били „животнији" од неких у најбољим годинама. Постоје ситуације које не можемо да избегнемо, постоје људи које не можемо да „заобиђемо", постоји живот који треба да живимо, пуним плућима, испуњено, одговорно према себи и другима, јер само је једно на крају извесно, неминовно и исто за све, а остало углавном зависи од нас.