Бул и његова алгебра

Отац Џорџа Була био је обућар, али се интересовао за науку, нарочито за примену математике у раду научних инструмената. Велика љубав према науци и математици одвлачила га је од обућарских послова, што је допринело породичном сиромаштву.

Џорџ је рођен као прво дете после девет година брака, а у следећих пет година родило се још троје деце. У родном Линколну похађао је школу за децу занатлија, а касније прешао у трговачку школу.

Математици га је подучавао отац, од кога је наследио и љубав према оптичким инструментима. Показивао је интересовање за стране језике, нарочито за латински и грчки.

Сам је учио француски, немачки и предмете које није имао у школи. Учио је са пуно љубави.

Очев посао је пропао па је морао да финансијски помаже породицу. Био је принуђен да са шеснаест година ради као асистент школског учитеља у Хајграм школи у Донкастеру. Иако су га и даље интересовали страни језици, почео је озбиљно да проучава математику и одустао од идеје да се придружи цркви.

Прочитао је и прву важнију математичку књигу, „Диференцијали и интегрални рачун", коју је написао француски математичар Де Лакроа. Касније је схватио да је изгубио скоро пет година покушавајући да сам научи предмет и да би било другачије да је имао помоћ школованог предавача.

У Ливерпулу је провео шест месеци као предавач да би касније прешао у Хол академију у Вадингтону, близу Ливерпула. Са само деветнаест година отворио је своју школу у Линколну 1834. године.

У то време Бул је проучавао радове Лапласа и Лагранжа, бележећи тезе које ће му касније послужити за први математички часопис. Подржавао га је и Данкан Грегори, који је у то време у Кембриџу био уредник новооснованог Кембриџ математичког часописа.

Бул није могао да слуша курсеве на Кембриџу јер му је био неопходан приход од школе. У лето 1840. године отворио је интернат у Линколну па је породица опет морала да се сели. Редовно је издавао Кембриџ математички часопис и под утицајем Данкана Грегорија почео да проучава алгебру.

Током 1842. године Џорџ се дописивао са Де Морганом. Следеће године написао је рад „О општим методама анализе коришћењем алгебарских метода у решавању диференцијалних једначина" и послао га Де Моргану. Чланак је штампан у Делу краљевског друштва 1844. године, а Бул је као аутор добио медаљу Краљевског друштва.

Именован је за управника математичке катедре на Квин колеџу у Корку 1849. године, где је постао и први професор математике. Када се пријавио за катедре у сваком од Квин колеџа у Ирској (1846) подршку су му пружили Де Морган, Келанд, Кејл и Томсон.

Де Морган је рекао:
Са сигурношћу могу да потврдим да је он не само упућен у највише области математике, већ да поседује снажну способност да то прошири, што му обезбеђује висок положај међу енглеским предавачима.

На Квин колеџу предавао је до краја живота. Уживао је углед истакнутог и посвећеног професора, али је имао и тешкоће због религијских расправа.

У мају 1851. године Бул је изабран за декана природних наука и овај задатак обављао је врло пожртвовано. У то време је упознао Мери Еверест, чији је ујак предавао грчки језик у Корку. Почео је да јој објашњава математику (нарочито диференцијални рачун) у време када је сазнала за смрт оца и остала без прихода. Бул је одлучио да је запроси. Венчали су се 1855. године и живели у срећном браку са пет ћерки.

Најзначајнији Булов рад „Истраживање закона мисли на коме се заснива математичка теорија логике и вероватноће" објављен је 1854. године. Бул је приступио логици на нов начин – сводио ју је на једноставну алгебру, укључивши логику у математику. Указао је на аналогију између алгебарских симбола и оних који се користе у логици. Писао је Томсону:

Сада радим на припреми теорије логике и вероватноће коју у овом тренутку сматрам као свој најзначајнији допринос науци и по којој бих желео да ме памте.

Бул је такође радио на диференцијалним једначинама. Значајни су „Спис о диференцијалним једначинама" (1859), „Спис о одређеном диференцијалном рачуну" (1860) и опште методе вероватноће.

Објавио је око педесет радова и био један од првих који је истраживао основне особине бројева, као што су дистрибутивне особине које подлежу законима алгебре. Булу су одата многа признања, добио је почасна звања на универзитетима у Даблину и Оксфорду и био изабран за члана Краљевског друштва 1857. године.

Његова каријера је почела прилично касно, а завршена неочекивано рано – умро је у 49. години.

Џорџ Бул је творац алгебре са логичким истинитосним вредностима „тачно" и „нетачно" и основним логичким операцијама. То је био судбински корак у развоју математичке логике.

Једна од најважнијих математичких структура која је настала од његове алгебре названа је Булова алгебра. Тај систем је садржао тачне и нетачне констатације – ознака „1" је означавала тачно, а „0" нетачно.

Булова алгебра има широку примену у телефонским прекидачима и дизајну модерних компјутера. Рад овог британског математичара је основа развоја компјутерске револуције.