Потврђено – риба и рибље уље имају посебно место у људској исхрани

Здрава храна је свакако потреба савременог живота, а конзумирање рибе препоручује се у исхрани посебно због присуства незасићених масних киселина попут н-3 масних киселина дугог низа. Дијететски суплементи су такође потребни особама које, из одређених разлога, не једу рибу.

Здравствене користи н-3 масних киселина дугих ланаца откривене су током истраживања исхране и здравља племена са Гренланда. Припадници племена Инуит Ескима нису имали повишен холестерол и триглицериде, нису боловали од високог крвног притиска и имали су ниску стопу срчаних обољења.

Од тада је постало јасно да су н-3 и н-6 масне киселине дугих низова важне у превенцији и лечењу хиперлипидемија, хипертензије, коронарне болести, упалних процеса и канцера.

Оно што рибу, рибље уље и производе од рибе разликује у односу на друге врсте хране је присуство полинезасићених масних киселина (ЛЦ-ПУФА) и веома низак садржај засићених масних киселина.

Смањен ризик од упала

Изворни молекул н-3 масних киселина је алфа-линоленска киселина (АЛА) која се процесима десатурације и елонгације претвара до еикозапентанооенске (ЕПА) и докозахексаноенске (ДХА) киселине које улазе у састав рибљег уља. Производња ЕПА И ДХА није тако ефикасна у организму тако да се препоручује уношење тих масних киселина кроз рибље уље и рибу.

Ефекти узимања ЕПА И ДХА које улазе у састав рибљег уља своде се на смањење синтезе метаболита простагландина Е2, тромбоксана А2, леукотријена Б4 и повећање тромбоксана А3, ПГИ3, леукотријена Б5. Већина напоменутих ефеката своди се на позитиван ефекат н-3 масних киселина на процесе запаљења.

Однос масних киселина н-6 и н-3 је иначе важан у активацији разних запаљења – атеросклерозе, реуматоидног артритиса и запаљинске болести црева. Што је већи унос н-3, вероватноћа запаљења се смањује, смањењем продукције неких интерлеукина (ИЛ-1, ИЛ-2).

Риба и рибље уље успоравају старење

Биолошке активности н-3 масних киселина везују се за регулацију експресије неких гена – неке од њих су антиоксиданси, убрзавају неуротрансмисију, регулишу енергију мозга и расположење.

ЕПА И ДХА налазе се у микроалгама које уносе рибе. Рибе које су најбогатије н-3 масним киселинама су морске рибе – лосос, скуша, харинга, сардина – али се налазе и у бакалару и туни. Суплементи рибљег уља су произведени углавном од сардине и садрже витамин Е као антиоксидант.

Препорука Светске здравствене организације је да дневни унос, ЕПА И ДХА буде од 0,3 до 0,5 грама дневно, до 57 мг на дан за здраве особе и 400 мг недељно са два оброка рибе.

Исто препоручује и Америчка асоцијација за болести срца, док Европска асоцијација за безбедност хране саветује између два и четири грама дневно ЕПА+ДХА за лечење хипертриглицеридемије као и три грама дневно код болесника који болују од хипертензије. Једно је свакако сигурно – са два до три оброка рибе недељно (150 г рибе по оброку) сигурни смо да смо унели препоручени недељни унос рибе.

Узимање дозе ЕПА+ДХА веће од три грама дневно може имати нека нежељена дејства као што су учесталије крварење о чему се посебно мора водити рачуна код пацијената на антикоагулантној терапији, настанак неких оксидационих продуката, повећање нивоа аполипопротеина који се доводе у везу са ЛДЛ холестеролом код дијабетичара. 

На основу спроведених истраживања, могуће је закључити да се риба, њени производи или рибље уље свакако препоручују у свакодневној исхрани. Резултати студија на експерименталним моделима попут пацова и мишева и клиничке студије недвосмислено потврђују да су ефекти нарочито дугорочнијих суплементација или дугогодишњег коришћења рибе у исхрани вишеструко корисни по здравље. Установљено ја такође да они могу и одложити старење.

Аутор текста је др Тамара Поповић, научни сарадник Института за медицинска истраживања - Центар изврсности у области исхране и метаболизма.