Крст Хаџи Рувима

Уметник и добротвор Рафаило Ненадовић, Хаџи Рувим, себе је називао крсторесцем. То показује натпис на крсту из манастира Чокешина у коме пише: „Овај крст изрезао је архимандрит Боговађе у пределима Ваљевским, и приложио га манастиру Чокешина, за спомен себи и својим родитељима, при игумена Константина, августа 1799“.

Родом је био из Бабине Луке код Ваљева. После завршене школе у манастиру, оженио се Маријом из Докмира и исте године рукоположен је за свештеника у родној Луци. Још као бабинолучки јереј израдио је неколико крстова које историчари сврставају у ремек-дела црквене уметности. Развио је значајну сликарску и резбарску делатност и био је један од последњих великих српских дуборезаца и графичара из 18. века. Његова уметност представља спој српске традиционалне и европске каснобарокне уметности, и зато се може рећи да је он одиграо значајну улогу у развоју ликовне културе у Србији крајем 18. и почетком 19. века.

Након смрти супруге Марије, Рафаило Ненадовић одлази у манастир Боговађа и ту постаје калуђер Рувим. Као калуђер путује по свету. Скупља књиге и знања, стиже и до Јерусалима и Светог места - Христовог гроба. Као угледни црквени достојанственик, народни заштитник и велики уметник, Рувим је годинама био на мети дахија, који су на све начине покушавале да га уклоне.

Сматра се да је он у име 12 кнезова писао жалбу турском султану, растопљеним златом, због чега је султан припретио дахијама, а њега прогонио. Скривајући се по манастирима Никоље, Студеница и Света Гора, спашавао се сигурне смрти. Потреба да се врати у Боговађу и помогне устаницима лишила га је живота.

Са крстом кога је израдио Хаџи Рувим, игуман Константин Вујанић из Чокешине, заклео је и благословио хајдучку чету браће Недић, која је 1804. године, на брду изнад потока Врањевца, херојски и уз велике жртве дочекала Турке. Такође је под овим крстом Хаџи Рувима одржан, 1805. године, и Први правитељитељствујушчи совјет, под вођством проте Матеје Ненадовића.

Хаџи Рувимов крст израђен је од крушковог дрвета у техници ажурираног дубореза. На њему је приказано дванаест Великих празника. На предњој страни изрезане су сцене Распећа, Скидања са крста, Лазаревог васкрсења, Улазак Христа у Јерусалим, Неверство Томино и Силазак у Ад. На полеђини: Благовести, Рођење, Сретење, Крштење, Ваведење Пресвете Богородице и Рођење Богородице.

Ове развијене иконографске представе приказују доброг познаваоца теолошке литературе и вештог уметника, који композиционо пажљиво гради сцене, вешто постављајући ликове. Минуциозном израдом изражене су емоције ликова, покрети, детаљи одеће и амбијента. Орнаменти који покривају слободне површине, као што су заталасана линија и паралелни урези на луковима ниша, дају пластичност, а изведени су као на крстовима светогорских радионица.

Заветни крст Хаџи Рувима чува се у збирци Народног музеја у Београду.