четвртак, 25.02.2016, 08:40 -> 09:07
Извор: РТС
Аутор: Владана Рашић
Крст Хаџи Рувима
Заветни крстови представљају дар божанству или светитељу од кога се нешто моли или му се приноси као знак захвалности. Стављањем на икону или неко друго свето место у храму, овај крст прима одређена својства која се касније преносе на онога ко га је даривао или на онога ко га носи. Један овакав крст, посебне уметничке вредности, је и крст који је израдио архимандрит Хаџи Рувим Нешковић и даровао га православном женском манстиру Чокешина који се налази у истоименом селу подно планине Цер.
Уметник и добротвор Рафаило Ненадовић, Хаџи Рувим, себе је називао крсторесцем. То показује натпис на крсту из манастира Чокешина у коме пише: „Овај крст изрезао је архимандрит Боговађе у пределима Ваљевским, и приложио га манастиру Чокешина, за спомен себи и својим родитељима, при игумена Константина, августа 1799“.
Родом је био из Бабине Луке код Ваљева. После завршене школе у манастиру, оженио се Маријом из Докмира и исте године рукоположен је за свештеника у родној Луци. Још као бабинолучки јереј израдио је неколико крстова које историчари сврставају у ремек-дела црквене уметности. Развио је значајну сликарску и резбарску делатност и био је један од последњих великих српских дуборезаца и графичара из 18. века. Његова уметност представља спој српске традиционалне и европске каснобарокне уметности, и зато се може рећи да је он одиграо значајну улогу у развоју ликовне културе у Србији крајем 18. и почетком 19. века.
Након смрти супруге Марије, Рафаило Ненадовић одлази у манастир Боговађа и ту постаје калуђер Рувим. Као калуђер путује по свету. Скупља књиге и знања, стиже и до Јерусалима и Светог места - Христовог гроба. Као угледни црквени достојанственик, народни заштитник и велики уметник, Рувим је годинама био на мети дахија, који су на све начине покушавале да га уклоне.
Сматра се да је он у име 12 кнезова писао жалбу турском султану, растопљеним златом, због чега је султан припретио дахијама, а њега прогонио. Скривајући се по манастирима Никоље, Студеница и Света Гора, спашавао се сигурне смрти. Потреба да се врати у Боговађу и помогне устаницима лишила га је живота.
Са крстом кога је израдио Хаџи Рувим, игуман Константин Вујанић из Чокешине, заклео је и благословио хајдучку чету браће Недић, која је 1804. године, на брду изнад потока Врањевца, херојски и уз велике жртве дочекала Турке. Такође је под овим крстом Хаџи Рувима одржан, 1805. године, и Први правитељитељствујушчи совјет, под вођством проте Матеје Ненадовића.
Хаџи Рувимов крст израђен је од крушковог дрвета у техници ажурираног дубореза. На њему је приказано дванаест Великих празника. На предњој страни изрезане су сцене Распећа, Скидања са крста, Лазаревог васкрсења, Улазак Христа у Јерусалим, Неверство Томино и Силазак у Ад. На полеђини: Благовести, Рођење, Сретење, Крштење, Ваведење Пресвете Богородице и Рођење Богородице.
Ове развијене иконографске представе приказују доброг познаваоца теолошке литературе и вештог уметника, који композиционо пажљиво гради сцене, вешто постављајући ликове. Минуциозном израдом изражене су емоције ликова, покрети, детаљи одеће и амбијента. Орнаменти који покривају слободне површине, као што су заталасана линија и паралелни урези на луковима ниша, дају пластичност, а изведени су као на крстовима светогорских радионица.
Заветни крст Хаџи Рувима чува се у збирци Народног музеја у Београду.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар