Шта радимо са слободним временом?

Људи све чешће упадају у замку да своје слободно време потроше узалуд, у досади, не радећи ништа корисно за себе. Међутим, треба се сетити да је слободно време драгоценост сваког човека и свако од нас треба да промисли на који начин ће искористити време које му је на располагању.

Највећом вредношћу у модерном друштву често се сматра новац, али вредност која је све више на цени је време, нарочито слободно.

„Неопходно је да се заштити човекова највреднија имовина, човеково време“, сматра социолог културе професор доктор Ратко Божовић и додаје да у оквиру слободног времена треба да имамо одмор, разоноду и развитак личности.

Посебну пажњу треба посветити одмору тела и ума, али и одабрати активности које држе нашу пажњу и уче нас нешто ново.

„Најважнији део слободног времена је време које се везује за развитак личности и у томе видим највећу вредност слободног времена, које означавам као доколица“, каже доктор Божовић који је, приликом посматрања феномена слободног времена, издвојио и дефинисао два појма - доколицу и доконицу.

„Доколица је време у коме смо најближи својим потенцијалима, време у коме постајемо оно што јесмо - са становишта наших потенцијала, наше креативности и наших најбољих могућности. А доконица је време у коме не знамо шта ћемо са самим собом и то време по сваку цену треба избећи. Према томе, велика је разлика између доколице и доконице“, објашњава Ратко Божовић напомињући да је доколицу неопходно остварити као део потврде достизања својих најбољих могућности.

Време пензионера и незапослених

Фаворизовање рада последњих деценија потценило је значај слободног времена, корисног за човекову креативност, а доколица је понекад идентификована као нешто што није вредно. Као додатни проблем социолог види и то да су се код нас већ деценијама људи обучавали за један позив па се сада дешава да се, када се заврши радни век, човек који нема креативну доколицу у пензији суочава са празнином.

„Међутим, ми имамо и велики број људи који су незапослени. Ту остаје питање шта је са њиховим слободним временом - оно је слободно, али у тескоби и невољи, због друштвене неостварености“, сматра Божовић и истиче да се ови људи суочавају са досадом, а досада је, како каже, најгора болест модерног човека - из простог разлога што не убија на мах, него на рате.

Имати слободан избор

Много тога што човек бира намеће цивилизација и доба у коме живимо. Зато Божовић сматра да је најважније да увек постоји избор и да је неопходно да слободно време човеку донесе добробит.

„Основно је да сваки човек има слободан избор и да одбрани своје време одмора, тако да га проведе на неки начин у опуштању и одмору од онога што су невољне околности“, каже Божовић, а као кључну ствар наводи да је пожељно да будемо „у знаку сопственог унутрашњег импулса који нас води ка промени, да будемо најближе ономе што је наш људски креативни потенцијал“.

Неопходно је да човек развија своју способност да изабере најбољу могућност за одмор, разоноду и развитак личности. Данас ће се стил живљења више одредити према томе шта чинимо у слободном времену, него у професионалној активности.