Смрт италијанске девојчице у игри изазова, последњи аларм за родитеље

Неки би рекли да су родитељи „у добра стара времена“, пре појаве интернета и друштвених мрежа ипак имали начина да задрже контролу над понашањем своје деце и заштите их од упуштања у ризичне подухвате. Али захваљујући друштвеним мрежама, људи са глупим и опасним идејама сада само једним кликом постају свеприсутни у животу деце.

Жеља за прихватањем, истицањем и славом навешће их да покушају готово све. Често, што је нешто опасније, то су спремнији да пробају. То доказује и податак да необични, застрашујући и језиви видео-снимци привлаче највише публике.

Несрећна девојчица из Палерма пронађена је у купатилу са појасом око врата завезаним за радијатор и мобилним телефоном у руци. Претпоставља се да је прихватила учешће у „игри гушења", односно „игри онесвешћивања“.

Овај изазов није нов и већ годинама кружи интернетом и друштвеним мрежама. Учесници намерно прекидају доток кисеоника, практично покушавају да се угуше, са циљем да наводно изазову осећај еуфорије коју човек доживи пре смрти или док не изгубе свест. Подаци које је имао амерички Центар за контролу и превенцију болести још 2008. године наводе да се овој „игри“ могу приписати најмање 82 смртна случаја.

Поставља се питање ко је ово смислио и како то да се ова „игра“ опасна по живот тако дуго задржала на друштвеним мрежама? Чак има и хаштагове попут #thechoking game и #passoutchllenge.

Ко смишља ове „изазове“?

Многи су чули и за изазове попут „селотејпа“, затим изазов у коме се пију антихистаминици, изазов да прогутате кашику цимета без воде, да поједете капсулу детерџента за веш или изазов соли и леда. Сви они проузрокују озбиљне последице по здравље, а често доводе и до смртних исхода. 

У „изазову селотејпа“ требало је да се особа привеже за неки стуб или комад намештаја, а затим покуша да се ослободи. У једном конкретном случају, тинејџер је пао, повредио очну дупљу и због пуцања крвног суда у мозгу био је у критичном стању.

Други изазов тражи да се прогута кашика цимета без воде. Можда и не звучи тако застрашујуће, али се један дечак који је покушао да то изведе угушио и умро.

Један од тренутно врло популарних изазова на друштвеним мрежама попут Тик-тока је и да укључите пуњач телефона у утичницу и додирнете новчићем по зупцима. Не само што постоји опасност од струјног удара већ и од изазивања пожара, што се више пута и догодило.

Недавно се на Тик-току појавио видео-снимак који подстиче гледаоце да узимају прекомерне дозе лекова против алергије – антихистаминика, што је довело до више тровања, па и фаталних исхода.

У „ватреном изазову“ људи су се поливали запаљивом течношћу и палили, а ту је био и изазов соли и леда који се појавио у јануару 2019, у коме треба да поспете со на кожу и притиснете коцком леда, па ко дуже може да издржи бол. Овај изазов је оставио учесницима опекотине другог, чак и трећег степена, а појединима је била потребна и трансплантација коже.

Још 2018. године су тинејџери изазивали једни друге да поставе на мрежу снимак како гутају капсуле детерџента за веш.

Ризично понашање је својствено тинејџерима

Зашто су тинејџери подложни овако ризичном понашању? Неуролози кажу да део мозга задужен за рационално мишљење, префронтални кортекс, није у потпуности развијен до средине двадесетих година. То значи да су тинејџери природно импулсивнији и да ће вероватно деловати пре него што размисле о свим последицама.

Зато ће пренебрегнути чињеницу да је детерџент за веш отров или да ће им антихистаминици изазвати озбиљне срчане проблеме, па и кому. Они су усредсређени на то да буду популарни и да добију што више похвала и коментара од вршњака на друштвеним мрежама.

Како да родитељи поврате контролу

Родитељи настрадале девојчице из Палерма нису ни знали да њихова ћерка има више налога на различитим друштвеним мрежама, мислили су да Тик-ток прати због плесних тачака. И вероватно нису једини, али то не значи да су мање одговорни што нису обратили пажњу на то чиме се дете забавља.

Родитељи би морали да иду у корак са развојем технологије и новим изазовима са којима се деца суочавају. Неки психолози саветују следеће:

– Распитајте се шта све од таквих изазова кола друштвеним мрежама и наведите дете на разговор тако што ћете га охрабрити да покуша да вас изненади, да вам каже нешто што ви нисте чули. Питајте мирно, без осуђивања, шта мисле о тим изазовима.

– Ако тинејџери помињу интересовање за учешће у изазову, директним питањима их подстакните да размисле о сваком кораку изазова. Замолите их да размотре најгоре исходе – опекотине или одлазак у болницу, на пример.

– Замолите их да размисле зашто би то учинили – и да ли то вреди. Да ли су лајкови и коментари вредни времена проведеног у ургентном центру?

– Обавезно будите „пријатељи“ на друштвеним мрежама са својом децом, јер ако пратите дешавања на овим платформама, то ће вам помоћи да будете у контакту са оним што се догађа у њиховом свакодневном животу.

– Пратите шта објављују на својој страници како бисте сазнали шта се дешава у школи и шта раде њихови пријатељи. Ако не желе да сарађују, мораћете да им запретите да, с обзиром на то да ви плаћате њихове рачуне и купујете уређаје, можете им их и одузети.

– Деца су често спремнија да причају о искуствима својих вршњака него о себи. Тако што ћете се распитивати о томе шта је популарно у школи, шта раде пријатељи, добићете више одговора него да сте директно питали шта они раде. 

– Без обзира на све, најважније је имати што активнију комуникацију са децом и настојати да што мање осуђујете њихово понашање. Уместо тога, мирно разговарајте о опасностима у тим изборима.