Шта све развијају српски програмери

Информатичку индустрију у Србији чини око 2.000 предузећа од којих се половина бави програмирањем. У последње две године, повећан је број таквих предузећа као и број запослених у извозно оријентисаним фирмама.

Од око 300 програмерских фирми које раде извоз софтвера, три четвртине бави се услужним програмирањем. Фирме које осмишљавају комплетне програме, чине преосталу четвртину аутсорсинг компанија, а стварају 30 одсто укупног прихода извоза софтвера.

Марија Смољанић је софтверски инжењер који ради посебну анализу ДНК појединца, такозвана епигенетичка истраживања, која за сада користе само научни и истраживачки центри у Америци, јер су прескупа за појединце.

„Истраживања која доводе до тога шта је то, што доводи или не доводи до експресије његових гена, односно, зашто неку болест развијемо некад или други пут, или шта је то што утиче да неку болест добијемо или не добијемо“, објашњава Смољанићева.

Софтвер произведен код нас уграђен је у наочаре које користе Насини астронаути. У углу наочара виде се сви потребни подаци.

„Све неке специфичне информације, које су им потребне за неку интервенцију на машини, одређена нека мапа или неки подаци специфични које могу добити, може путем гласа или путем додира тих наочара да добије“, каже Иван Драгошан, директор „Симфонија".

Према анализама ИТ сектора, три четвртине програмерског посла који се код нас обавља, чине веб програмирање и софтвери за мобилне телефоне.

„Од готових решења апсолутна је доминација програмирање мобилних апликација и игрица. Делује можда овако мало неозбиљно, али то је један од најозбиљнијих послова“, истиче ИТ аналитичар Милован Матијевић.

До уласка у ЕУ, Србија треба да обезбеди улагања у ИТ вредности 150 евра по глави становника и подигне вредност ИТ тржишта са 450 милиона на милијарду евра.

Пошто за домаће потребе сада ради око 10.000 програмера, за тај дупло већи посао, према проценама аналитичара, биће их потребно још толико.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи