Шта све развијају српски програмери

Од око 300 програмерских фирми које раде извоз софтвера, три четвртине бави се услужним програмирањем. Фирме које осмишљавају комплетне програме, чине преосталу четвртину аутсорсинг компанија, а стварају 30 одсто укупног прихода извоза софтвера.

Марија Смољанић је софтверски инжењер који ради посебну анализу ДНК појединца, такозвана епигенетичка истраживања, која за сада користе само научни и истраживачки центри у Америци, јер су прескупа за појединце.

„Истраживања која доводе до тога шта је то, што доводи или не доводи до експресије његових гена, односно, зашто неку болест развијемо некад или други пут, или шта је то што утиче да неку болест добијемо или не добијемо“, објашњава Смољанићева.

Софтвер произведен код нас уграђен је у наочаре које користе Насини астронаути. У углу наочара виде се сви потребни подаци.

„Све неке специфичне информације, које су им потребне за неку интервенцију на машини, одређена нека мапа или неки подаци специфични које могу добити, може путем гласа или путем додира тих наочара да добије“, каже Иван Драгошан, директор „Симфонија".

Према анализама ИТ сектора, три четвртине програмерског посла који се код нас обавља, чине веб програмирање и софтвери за мобилне телефоне.

„Од готових решења апсолутна је доминација програмирање мобилних апликација и игрица. Делује можда овако мало неозбиљно, али то је један од најозбиљнијих послова“, истиче ИТ аналитичар Милован Матијевић.

До уласка у ЕУ, Србија треба да обезбеди улагања у ИТ вредности 150 евра по глави становника и подигне вредност ИТ тржишта са 450 милиона на милијарду евра.

Пошто за домаће потребе сада ради око 10.000 програмера, за тај дупло већи посао, према проценама аналитичара, биће их потребно још толико.