Читај ми!

МАРКО, први српски робот за помоћ деци са проблемима у развоју

У Србији се прави робот који ће моћи самостално да води дијалог са људима и помаже деци са сметњама у развоју, по чему ће бити један од првих медицинских робота у свету за ту намену. Један од његових твораца, професор Милан Гњатовић, каже да ће прототип бити готов до краја године.

Робот МАРКО (мултимодални, антропоморфни робот когнитивних особина) ће моћи самостално да се укључи у дијалог са дететом и терапеутом, рекао је Гњатовић за Танјуг.

Прецизирао је да функционалност робота укључује, између осталог, разумевање говорних команди различитих синтаксних конструкција, адаптивну примену различитих дијалошких стратегија, визуално препознавање изабраних предмета значајних за терапију итд.

„Намена робота је да мотивише децу, узраста између четири и десетак година, да што дуже издрже терапију која је понекад досадна, напорна или болна за њих“, рекао је Гњатовић.

Робот ће пратити рад лекара са дететом на терапији и када дете не уме или због неког другог разлога не може да изврши инструкцију лекара робот ће моћи, на пример, на захтев лекара да покаже детету како да одређену вежбу заврши до краја.

„То значи да робот мора да препозна простор око себе и буде у стању да разуме говорне команде терапеута“, навео је Гњатовић.

Робот је плод дугогодишњег рада научног тима на Факултету техничких наука у Новом Саду, који се нада да ће нова технологија бити веома ефективна у помоћи деци с посебним потребама.

Милан Гњатовић (37) је ванредни професор на Факултету за компјутерске науке Универзитета „Џон Незбит“ у Београду и доцент на Департману за индустријско инжењерство и менаџмент, Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Докторирао је на Факултету за информатику Универзитета у Магдебургу, где је радио на Институту за обраду знања и језика. Тема његовог научног истраживања је адаптивно управљање дијалогом између човека и машине.

На овом пројекту под вођством професора Бранислава Боровца учествује више научних институција из Србије.

Његов научни рад је обухватао све актуелне области роботике тог времена, али оно по чему је стекао светску репутацију је принцип ЗМП за синтезу хода робота на две ноге који се и данас користи, на пример, код чувеног јапанског робота Асимо.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 13. јун 2015, 22:14) - anonymous [нерегистровани]

Ali ono MARKO

hahahahahaha

(субота, 13. јун 2015, 16:19) - anonymous [нерегистровани]

:)

Sjajno.

(субота, 13. јун 2015, 13:43) - inzenjer [нерегистровани]

govor

cini mi se da marko i sajt rts-a koriste isti sinteticki glas, tj. alfa num snezu ;)

(субота, 13. јун 2015, 13:42) - Dejan [нерегистровани]

Glas

Interesantno. Podseća me na Cortanu u Windows telefonima. Samo ne bi bilo loše kad bi Marko imao muški glas.