Др Симић: Иза хуманости стоји оно што је рекао патријах Павле – „Будимо људи”

Ви и ваше колеге једном недељно волонтирате у Верском добротворном старатељству. Ту су кардиолози, психијатри, зубари, правници... Помажете људима којима је помоћ преко потребна.

– Једаном сам рекао да је Верско добротворно старатељство место где се човек може бавити хуманитарним радом и да хуманост подразумева, у филозофском смислу, да сваки човек који има нечега у вишку може да дâ, подели са другим, а да притом не оштети себе.

То је на неки начин дефиниција хуманости. У супротном би то било жртвовање. Да дајемо нечега што имамо у мањку па да останемо и без тога, ако останемо без тога то би била категорија жртвовања.

Иза хуманости стоји оно што је рекао патријах Павле „Будимо људи”. Иза те поруке велике патријаха Павла стоји човек. И овде, иза целокупног нашег рада стоји човек преко пута нас и сва је поента у том хуманом приступу сваком човеку који се нама обрати за помоћ.

Тај хумани приступ је и савремени аспект савремене психијатрије, да се што више кроз савремене принципе социотерапијског лечења људи заравни тај однос, та пирамида хијерархијска између лекара и пацијента, и да се кроз тај хумани приступ човеку највише помогне и да сагледамо човека који преко пута седи.

Остало су све техничка средства и помагала која помажу лекарима у том хуманом приступу да се што боље разуме и сагледа проблематика наших пацијената. Када се то све доведе у неку равнотежу онда се види да ти људи нису толико другачији, и посебни, и болесни како се у прву мах чинило и изгледало.

Овде у Верском добротворном старатељству, осим лекара, бесплатног оброка, правника, сваке недеље после литургије постоје и милосрдне посете. Колико је то важно и зашто је то важно?

–Важно је да се људима који су у невољи, који су на пример у домовима, било да ли су то старије особе, да ли су то млађе, да ли су то деца и омладина, било да су то волонтери који раде по клиничким одељењима у Ургентном центру и неким другим болницама. Њихова помоћ своди на то да помажу здравственом особљу у купању, у нези пацијената, да се промени постељина, да се нахране они који не могу сами да се хране.

Важна је та подршка, подршка нас здравих који имамо довољно мотивације, добре воље и времена да се посветимо и да дамо подршку онима којима је та подршка потребна.

Да ли у овим савременим временима где је све доступно, да ли заборављамо да чујемо једни друге, да се на неки начин ослушнемо и посветимо на тај начин који би говорио о добротољубљу и милосрђу?

– Наша вера помаже у томе. Српска православна црква је увек била на тој линији да се подсетимо да је љубав најважнија. Ми Срби смо православни народ и када дођемо у цркву, слушамо о разноразним нашим исповестима, гресима, ради причешћа, ради што достојнијег и часнијег исповедња наше светоотачке православне вере, али знате, Господ није ту да нас кажњава, он нас увек дарује својом љубављу. И све ће нам упростити, сем љубави, ако тог нема с наше стране онда је џабе све што остало радимо.

Љубав је алфа и омега сваког појединца, поготово оног које је у основи наше светооточка православна вера. Ако немамо љубав и не показујемо то према људима, онда сви други елементи су мање важни и небитни.