Музеј у Кембриџу враћа 116 бенинских бронзи Нигерији

Музеј археологије и антропологије Универзитета у Кембриџу пренео је власништво над 116 скулптура познатих као бенинске бронзе на Нигерију, саопштено је из те институције, што се карактерише као потез услед појачаног притиска на Британски музеј и друге велике европске музеје, да врате предмете опљачкане током колонијалног периода, преноси Обсервер.

Реч је о уметничким делима која су британске снаге заплениле 1897. године током војне експедиције против тадашњег Краљевства Бенин, на подручју данашње Нигерије, а међу предметима су комеморативне главе бенинских владара, рељефне плоче са приказима ратника и животиња, као и маске и наруквице од бронзе, слоноваче и дрвета.

Директор музеја у Кембриџу Николас Томас изјавио је да је, након „темељне и детаљне анализе", преовладало мишљење да институција треба да се одрекне власништва над свим предметима заплењеним 1897. године.

„Направили смо паузу јер је био потребан јаснији оквир. У јулу прошле године универзитетско веће је потврдило да пренос (власништва) треба да се настави. Око 100 бронзи биће враћено Нигерији у наредних неколико месеци о трошку универзитета. Преосталих 16 бронзаних скулптура остаће у Кембридззу на позајмици", рекао је Томас.

Генерални директор Националне комисије за музеје и споменике Нигерије Олугбиле Холовеј оценио је да би одлука Кембриџа могла да изазове „домино-ефекат" и доведе до повраћаја артефаката из других институција, укључујући Британски музеј, који у својој збирци има око 900 бенинских бронзи – највецху колекцију те врсте на свету.

Овај потез долази након што су званичници универзитета 2022. године подржали захтев Националне комисије за музеје и споменике Нигерије за „повратак Нигерији 116 предмета који се тренутно налазе у музеју, а које су британске оруззане снаге однеле током пљачке града Бенин 1897. године".

Немачка је 2022. године вратила више од хиљаду таквих предмета Нигерији, док је Холандија 2025. вратила 119 артефаката.

Британски музеј се, међутим, позива на Закон из 1963. године, који ограничава могућност трајног отуђења предмета из његове колекције.

Критичари оцењују да се тај закон користи као препрека за реституцију и да британске националне институције заостају за међународном праксом, што, како наводе, може имати негативне репутационе последице.

Бенинска бронза се односи се на предмете направљене од месинга и слоноваче, као и бронзе, и важи за симбол афричког уметничког и технолошког достигнућа.

Њихово присвајање током колонијалне ере постало је једно од најпознатијих питања реституције културног наслеђа.

Године 1897, као одмазду за убиство седам британских званичника, „казнена експедиција" предвођена Краљевском морнарицом опљачкала је краљевину Бенин, у данашњој Нигерији и послала њеног владара у егзил.

Британски војници и морнари однели су више од пет хиљада месинганих и бронзаних одливака и резбарија од слоноваче познатих као Бенинске бронзе. Многи су завршили у музејима у Британији, Европи и САД.

Вредност бронзаних скулптура је порасла током 20. века, а неколико њих су колекционари купили за милионе фунти по комаду.