Кад су џепови били пуни ораха, а не брендова – да ли смо изгубили праву меру даривања

Сено испод стола, слаткиши и доручак – тако је изгледао дом Плавшића прошлог Божића. Сергеј, најстарији унук, био је положајник и били су му пуни џепови слаткиша, које је после поделио са братом и сестром.

„Обично када се унесе слама на Бадњи дан, по тој слами се побацају ораси и слаткиши за децу“, наводи етнолог Весна Маријановић.

Некада су поклони били одраз труда и по томе им се мерила вредност.

„То се и припремало, треба неко време да се наштрика и капа, да се намени или тај колач да се направи, углавном су домаћице на Бадњи дан када су месиле и чесницу или то фигурално пециво, шаку, кику, кога има у домаћинству. Онда су месиле и колач за положајника, у централној Србији и Шумадији он је био кружног облика и када он одлази из куће добија тај дар и ставља га на шубару на врх главе“, објашњава Маријановићева.

Поклони нису више чоколаде, мандарине, јабуке и ручак. Сада се купују у тржним центрима. Неретко су то скупоцени парфеми и торбе.

„Јесте да се начин даривања променио временом, али то је негде због утицаја културе, али и због друштвених мрежа. Ту нам је негде одмах наметнут притисак, поготово код младих, да код њих ништа није савршено, да ништа није довољно добро, да је код свих других боље и срећније у породици. И млади и одрасли, чак и деца знају на интернету да покажу који поклон желе и њихова вредност долази управо из те кутије коју отварају“, истиче психолог Јована Стојковић.

Много тога се променило. Оно што је сигурно, јесте да ће сутра, породице ручати на окупу, шта год било умотано у украсне папириће испод јелке или у ципели.