Из Финске у село код Ваљева: породица са троје деце започела нови живот са стотину оваца

Посетили смо Ивана и Миу из села Причевић код Ваљева. Миа је родом из Финске, по струци је етномузиколог, а супруг Иван је завршио информатику. Дуго су живели у Финској, а онда су се, са троје деце, вратили у Србију.

Све ово некада је био само сан једног Ваљевца, који је дуго живео у Финској, и његове супруге Финкиње Мие, коју су, још као девојку, привлачиле балканске земље, наша музика, а нарочито менталитет. Први пут у Србију дошла је 1997. године.

„Мени се већ тада допао тај балкански дух, неки жар занимљив и решила сам да хоћу да научим овај језик и да долазим поново. Касније сам дошла на курс језика у Ваљево. Ту сам упознала супруга, заправо сам била смештена код његове стрине. Ми смо овде живели пола године после венчања и онда смо ишли мало да видимо како је у Финској. Деца су се тамо родила и били смо око седам, осам година у Финској“, наводи Миа.

„Био је одличан моменат јер су деца завршавала, односно најстарији син то предшколско и требао је да крене у први разред. Можда сам обећао да ће бити мало експериментално, на једно годину, две, па ћемо да видимо шта је и прошло је некако“, каже Иван.

Гаје преко стотину оваца.

„Раса је плоднија, конкурентнија, има више јагњади и онда је то за ове услове тржишта што су у Србији идеална раса“, објашњава Иван.

„Оне су јако отпорне за разне неке болести, али их треба хранити лепо. Њима треба добра храна да би лепо храниле ту јагњад. Ми смо приплодна фарма, ми ове женке и неколико тих овница, продајемо за приплод за друге фарме“, истиче Миа.

Иван је направио посебну базу података по угледу на финску.

„То је неки обједињени софтвер где они имају комплет податке о свим грлима у Финској. То доста олакшава

живот, поготово ако причамо о приплодним грлима. Мање-више све се уноси, посебно кад је јагњење, ту иде унос нових грла и све што радимо, сва мерења. Комплет све вакцине, третмани, заштите од паразита, све се уноси и предност је што онда програм може све то да обједини, може да извуче неке статистике“, наводи Иван.

Најближа комшиница им је Елда. И она је из Тиране у Причевић, дошла због љубави.

„Час се бавимо са цвеће, час са стоком, овце, краве, свиње, кокошке, мало спремамо зимницу, ајвар, слатко, џем“, каже Елда Пантелић.

Планирају да праве ракију.

„Иду нове идеје, нека од њих је печење ракије. Видећемо у наредним годинама, вероватно нека мини дестилерија, па ћемо видети како ће нам ићи“, додаје Иван.

Миа каже да нас је кроз музику најбоље упознала.

„Ја сам кренула да слушам и народњаке и Бајагу, и тако научим ја и језик кроз то, и слушала сам Ђорђа Балашевића, или севдалинке. Иначе, наша ћерка се зове Дуња по песми Жуте дуње“, наводи Миа.

Често пева овцама на свом матерњем језику, а пошто смо их посетили баш на Дан независности Финске, значило јој је, а и ми смо пожелели да је чујемо како пева.