Зашто неки људи мисле да је пијење урина добро за здравље

Мексички боксер Хуан Мануел Маркез практиковао је терапију урином пре борбе против Флојда Мејведера Млађег 2009. (изгубио је). Некадашњи индијски премијер Морарџи Десаи тврдио је да дневна чаша урина може бити лек за многе болести и да доприноси дуговечности.

О каквој „терапији“ је реч? У питању је урофагија, такође позната као уринотерапија, што је заправо пракса пијења урина.

Без обзира да ли је урин ваш, туђ или чак добијен од животиње, неки људи пију мокраћу хиљадама година сматрајући је лековитом. Већина тврдњи о терапији урином заснива се на анегдотама или древним текстовима без чврстих научних доказа који подржавају предности терапије урином.

Међутим, постоје докази који показују да пијење урина има бројне здравствене ризике.

Дајпа Камдар, која је предавач фармацеутске праксе на Универзитету Кингстон, каже да се у индијској ајурведској медицини, урин користио за лечење астме, алергија, пробавних сметњи, бора, па чак и рака.

Римски песник Катул веровао је да урин помаже у избељивању зуба, вероватно због садржаја амонијака.

Урин се користи и као тест за дијабетес, некада давно, лекари су испробавали укус урина да би проверили колико је сладак и давали дијагнозу. Данас, наравно, имамо траке за тестирање урина за проверу глукозе у урину.

Британски натуропата Џон В. Армстронг је 1945. објавио књигу под називом Вода живота: Трактат о терапији урином. Тврдио је да испијање сопственог урина и умасиравање у кожу може излечити тешке болести.

Историјски гледано, испијање мокраће за лечење болести можда је имало смисла због недостатка медицинских алтернатива. Али, као што показују примери наведених познатих личности, та пракса се и данас поштује.

Пријављени су и случајеви коришћења урина за лечење епилепсије код деце у Нигерији. Постоји и кинеско удружење за терапију урином где тврде да пијење и прање урином може излечити затвор и ране на кожи.

„Урин има улогу да тело ослободи нечистоћа, углавном се састоји од воде (око 95%) и неколико других једињења, укључујући уреу (2%), коју ствара јетра након разградње протеина у телу, креатинин, који остаје од процеса ослобађања енергије у мишићима, и соли. Дакле, ако је урин само „отпад“, како би његово пијење могло бити корисно, пита се Камдарова.

Рециклажа вишка витамина?

Бубрези делују као регулатори – не само да би се отарасили токсина, већ да би уклонили све што им није потребно. На пример, вишак витамина који телу није потребан налази се у урину.

„Пијење урина значи да се ови витамини и минерали рециклирају уместо да се расипају, а то важи и за хормоне, протеине и антитела која се могу наћи у урину. Међутим, мало је вероватно да ће количине ових супстанци у чаши урина бити довољне да би биле корисне, а витамински додатаци су много ефикаснији“, објашњава Дајпа Камдар, предавач на „Кингстону".

Неки заговорници терапије урином верују да он може помоћи у превенцији алергијских реакција и контроли аутоимуних стања. Антитела у урину, према неким тврдњама, требало би да ојачају имуни систем.

Данас неки људи укључују урин у процес чишћења и детоксикације организма – и тврде да континуирано пијење урина доводи до чистијег следећег урина, тако што уклања токсине и доводи до бољег општег здравља.

Међутим, не постоје научни докази који би подржали било коју од ових тврдњи, рекла је Камдарова. Неки утицајни људи на друштвеним мрежама тврде да урин има лековита својства и да пијење или наношење на кожу може помоћи кожним обољењима као што су акне и инфекције.

„Као што је поменуто, урин садржи уреу, која се често додаје производима за негу коже као хидратантна крема. Али концентрација уреје у урину вероватно неће бити довољно висока да има овај ефекат“, истиче Дајпа Камдар, предавач фармацеутске праксе на Универзитету „Кингстон“.

Урин такође садржи дехидроепиандростерон, стероидни хормон који производи тело и чији ниво опада са годинама, а који се продаје као састојак препарата против старења – али нема довољно података који би показали његову ефикасност.

Ризична пракса и недостатак доказа

Неки заговорници терапије урином сматрају да је урин стерилан. Међутим, истраживања су открила да урин природно садржи низак ниво бактерија, а истраживања показују да те бактерије могу додатно контаминирати урин када напусти тело.

Пијење урина, дакле, може унети бактерије и токсине у црева и потенцијално изазвати даље болести попут стомачних инфекција, упозорава Дајпа Камдар.

Урин постаје концентрисанији када се поново конзумира – бубрези ће можда морати да раде више да филтрирају вишак, што их додатно оптерећује. Бубрезима је потребна чиста вода за обраду ових соли.

Процес пијења урина тако убрзава дехидрацију – слично је испијању морске воде. Неки лекови, као што су пеницилински антибиотици или лекови за срце, такође се излучују урином, па се пијењем урина може изазвати накупљање токсичних нивоа ових лекова у телу.

Званичне медицинске заједнице не подржавају терапију урином јер јој недостају научни докази. Мало је вероватно да ће испијање мале количине урина бити штетно. Али за озбиљне и ефикасне терапије научних доказа нема“, рекла је Дајпа Камдар, предавач фармацеутске праксе на „Кингстону“.