Милан је са знањем стеченим на Кембриџу дошао у Косјерић и наставио породичну традицију

Милан Зарић студирао је на Кембриџу, а специјализирао у Бристолу. Иако је имао уносне понуде да каријеру гради у Великој Британији, одлучио се да знање искористи у домовини. Обилазећи Ирску и Шкотску схватио је да Србија има квалитетне воћне ракије, о којима се у свету мало зна.

„Први казан сам испекао са дедом са четири године. Тако да ми овде како културолошки одрастамо уз ракију и то нам је некако културолошки везано и деда је радио управо за овај подрум, као кооперант. Тако да идеја је била управо како да вратимо управо то и да покажемо свету потенцијал. Кад сам видео управо од чега они производе вискије и цела та култура и како су искористили ту културу максимално да покажу најбоље оно из ње, а ми са друге стране тај кукуруз уопште немамо ни финални производ, немамо ништа. Ми производимо од сто посто воћа“, наводи Милан Зарић.

Сваке године на међународним такмичењима ракије од воћа убраног у Западној Србији и Шумадији освајају највиша признања за квалитет. Најстарији часопис у Француској који се два века критички бави дестилатима, сврстао је малиновачу Зарића међу петнаест најбољих ракија на планети.

„Поред неких француских дестилата, поред неких дестилата из Швајцарске, Аустрије, изузетно смо поносни да смо успели да презентујемо Србију и управо тај наш квалитетан производ од сто посто воћа. Двадесет килограма је потребно за једну боцу, тако да то је пиће свакако онако да кажемо за богове и богиње“, истиче Милан. 

Медаље и признања које освајају у Европи и Америци су огроман успех и за земљу, јер је на светском тржишту јака конкуренција.

„Нормално те воћне ракије које се производе у тим земљама и које имају заштићено географско порекло су нешто чиме се те земље диче. Да ли је то Италија, Немачка, Француска, Аустрија, Мађарска, Румунија и тако даље. Они се диче тиме и покушавају своју туристичку понуду да кроз те своје локалне производе изузетног квалитета подигну на виши ниво“, наглашава др Бранко Петровић из Института за воћарство у Чачку.

Такав концепт примењује и Милан, а врата дестилерије увек су отворена и за разне туристичке караване. Уз чувено гостопримство косјерићког краја у дегустационом центру, на једном месту се нађу најбољи укуси тог поднебља.

„Све то, и храна, и ракија, и лепи предели, то је све та целина која заправо спаја“, каже Марко Максимовић из Удружења „Мини клуб“ Србија.

„Најбоља ствар из Србије – комплет лепиња, то је за мене прави слаткиш“, истиче Милан Павловић из Београда.

Комплет лепиња проглашена је за најбољи доручак на свету. И српске воћне ракије могле би управо разноликошћу укуса лако освојити свет, али је потребан јединствени наступ.

„Сви ти произвођачи вискија су колеге и они путују по свету и презентују то. И то је оно што је кључ. Треба сви заједно да радимо, и сваки крај у Србији треба да има своје квалитетне произвођаче“, сматра Милан Зарић власник дестилерије у Косјерићу.

Из године у годину расте број дестилерија, које уз стручну подршку производе све квалитетније ракије. А како је Милана учио деда, и у јелу и у пићу треба увек бити умерен.