Нова правила бонтона код телефонирања: прво пошаљите поруку, па зовите

Сада људи могу да разговарају на својим паметним сатовима, виде говорну пошту транскрибовану у реалном времену и обављају међународне позиве без страха од великих трошкова.

Норме телефонирања се такође брзо мењају, због чега се неки људи осећају као да су изгубили корак са временом или збуњено. Неписана правила телефонског ћаскања увелико се разликују међу генерацијама, што доводи до неспоразума и фрустрација на свим странама.

Основна правила бонтона која су за Вашингтон пост предложили стручњаци разликују се у зависности од односа које имамо са саговорником, наших година и контекста позива.

Што нам је неко блискији, правила ће мање да важе, тако да не очекујте од мајке да ће се придржавати било којих правила.

Не остављајте говорну пошту

Ако имате информације које треба пренети на тачан и благовремен начин, далеко је боље да их напишете у облику текста или е-поште. Већина телефона сада транскрибује говорну пошту, тако да постоји велика вероватноћа да људи чак и не слушају шта сте рекли, већ читају (вероватно нетачну) текстуалну верзију.

Изузеци од правила забране гласовне поште су позивање људи који би волели да чују ваш глас без обзира шта говорите, или са којима желите да поделите неку врсту аудио искуства. Замислите најбоље пријатеље и чланове уже породице који певају срећан рођендан, пријатеља који шаље атмосферу са концерта вашег омиљеног певача или једноставно „Волим те“.

Ако имате дугу, сочну причу коју желите да испричате, размислите о томе да је пошаљете у гласовној белешци. То је најбољи медиј за монолог.

Пошаљите СМС пре позива

Позивање некога без упозорења може бити стресно за примаоца. Уместо тога, унапред пошаљите поруку да бисте питали да ли су сада слободни да разговарају, да ли могу да вас позову када буду слободни или да ли могу да изаберу време када би желели да разговарају. Ако је у питању неко кога редовно зовете, сазнајте које је његово идеално време, на пример после посла или само недељом поподне.

Реч и контекст су кључни за ове текстове пре позива. Једноставан текст „позови ме“ може звучати тако да особа помисли да је хитан случај. Појасните да ли је хитно или само желите да ћаскате. Ако је реч о одређеној теми, наведите у тексту о чему бисте желели да разговарате како бисте били спремни.

Ови кораци су посебно неопходни за видео-позиве. Ухватити некога на видео снимку у неочекивано време може бити неугодно за обе стране. Готово никада не би требало започети видео-позив без упозорења.

Не морате да се јављате на телефон

Одговорност није само на особи која позива. Само зато што вас неко зове из ведра неба не значи да морате да се јавите. Ако сте у ресторану, користите купатило или сте на састанку, искључите звук позива и јавите им се када вам одговара.

„Сви имамо контролу над нашим телефонима и можемо да одлучимо да ли је право време да одговоримо на позиве“, наглашава Лизи Пост, стручњак за бонтон и копредседник Института „Емили Пост“. „Ако вас неко прекине и бесни сте због тога, погодите чија је то грешка? Ви сте тај који је одговорио на позив када не би требало."

Да бисте ипак били љубазни, пошаљите позиваоцу поруку. Паметни телефони ће вам омогућити да пошаљете аутоматски текстуални одговор када не можете да се јавите, што је згодно ако желите да им кажете да можете да шаљете поруке, али не и да разговарате или да ћете им се ускоро јавити. Размислите о додавању прилагођеног одговора у подешавањима или да сваки пут унесете нешто ново. Подразумевани текстови понекад могу изгледати помало грубо.

Емоције су за глас, чињенице су за текст

Много ствари уопште не мора да се саопшти усмено. Када покушавате да одлучите који је најбољи начин комуникације, размислите шта желите да кажете.

Све што захтева нијансе, попут изношења мишљења или емоционалних ствари, укључујући свађе, разговор са пријатељем са којим се нисте дуго чули или комуникација са блиском особом, најбоље је телефонирати. Ажурирања чињеница, планови координације или било шта што је кратко и јасно често најбоље функционише кроз поруке. Ако је нешто компликовано и подразумева дуг текстуални ланац, боље питајте да ли можете да разговарате.

„Нема добре свађе преко текстуалних прука“, каже Постова. „Разумем да је понекад боље свађати се путем СМС-а јер се заправо не сукобљавате са особом, али то ће те обавити много ефикасније телефоном.“

Осим ако није хитан случај, сачекајте

Ако неко не одговори на ваш позив, не прекидајте везу и одмах зовите поново. Ако нису одговорили на пропуштени позив, немојте слати  још и е-пошту. Ако је хитан случај, то одмах наведите у текстуалној поруци.

Мирујте током видео-позива

Видео-позиви на Фејс-тајму, Гугл миту, Зуму, Виберу или Скајпу требало би да пажљиво обављате. Подигните телефон тако да вам цело лице испуњава екран, а не само чело и нос, и останите на месту док се позив не заврши. Када се људи, посебно деца, крећу около током видео позива, то може да дезоријентише особу са друге стране. Ако желите се шеткате около и обављате кућне послове док разговарате, пређите на гласовни позив.

Не користите спикерфон у јавности

Мада многи воле да прислушкују трачеве потпуно непознатих људи, генерално се сматра као врло непристојно коришћење спикерфона на јавном месту. Било да се ради о обичном позиву, видео-позиву или позиву на паметном сату, користите слушалице или разговарајте касније.

Међутим, слушалице решавају само половину проблема, јер људи и даље морају да чују шта ви говорите. Ако сте у простору пуном људи, попут канцеларије, превоза или продавнице, будите свесни личног простора других људи и јачине вашег гласа.

Видео-позиви на јавном месту су такође осетљиво питање. Око вас се крећу људи који нису пристали да буду пред камером, а такође би могли да виде нешто што не би требало да виде на вашем екрану. Кадрирајте своје снимке у складу са тим.

Немојте престати да разговарате телефоном

Телефонски позиви нису мртви! Иако је ћаскање можда мање уобичајено или укључује више планирања него раније, то је и даље диван начин комуникације. Разговор са особом у реалном времену може ојачати односе, побољшати ментално здравље и умањити усамљеност.