Радост Европе, манифестација на којој се рађају пријатељства за цео живот

Симон Мојхе више од 10 година доводи децу из Немачке на фестивал Радост Европе. Довела је на стотине малишана, али са ове манифестације са више пријатеља не одлазе само деца. Она већ годинама, када је у Београду, борави код породице која је угостила њену ћерку када је учествовала на фестивалу.

„Прве године када смо дошли у Београд било нам је наравно необично да будемо у нечијој кући, али смо упознали много добрих породица. Моја ћерка била је у породицу чијег сина сада сматра својим српским братом. Од тада смо у веома блиском контакту, а то је и моја београдска породица и јако их волим“, каже Симон Мојхе.

Додаје да је Београд њен други дом.

„Веома је интересантно, јер је београдска породица гледала како моја ћерка расте, а ја њиховог сина. Била сам ту док је студирао медицину, а пре два дана сам га испратила на први радни дан као доктора“, истиче кореографкиња.

И није једино Симонина ћерка стекла брата. Лизбет је други пут у Београду и, како каже, не може да наброји колико је нових другара упознала, али најдража јој је Теодора, њена српска сестра.

„Највише времена сам провела са Теодором. Нас две смо стално у контакту. Дописујемо се преко Вотсапа, али и других друштвеним мрежа. Често једна другој шаљемо поклоне. Волела бих да она следеће године дође код мене у Немачку“, каже Лизбет Кене.

Лизбет додаје да јој се Београд свиђа и да се и овог пута лепо провела.

„Много ми се свиђа. Мислим да је тема врло интересантна. Такође, мислим да је сјајно то што сада има више земаља. Заиста сам уживала у овогодишњем фестивалу“, истиче Лизбет.

Сви малишани који су учествовали на овогодишњој Радости Европе садили су стабла, симболично, у Парку пријатељства. Наше Немице показале су нам и колико је мало потребно да се добро забаве, а Симон нам је испричала једну занимљиву причу.

„Пре неколико дана смо били у таксију и таксиста није знао куда да вози, ни где је наша улица. Ја сам му говорила где да скрене лево, десно, где даље треба да вози. Он ме је само питао – Ќако знаш?'. Мој одговор је био да је Београд сада моја друга кућа“, прича Симон Мојхе.

Наше другарице из Немачке одлазе кући, са својим новим породицама стоворили су успомене за цео живот.