„Мали“ из филма „Ко то тамо пева“ данас вози аутобус ГСП-а

Ненад Костић је имао само 11 година када се нашао у друштву највећих глумаца југословенске сцене – Павла Вуисића, Бате Стојковића, Ташка Начића, Драгана Николића.

Кад у петом разреду зарадиш велики новац, а ниси ни свестан у чему си учествовао, нити вршњаци знају шта је филм и како се прави. Прича је Ненада Костића педесетчетворогодишњака, који одавно вози аутобус  ГСП-а. У седамнаестици га не препознају, али га памте из филма.

„Прва премијера је била у биоскопу Козара, а ја сам улазнице дао разредном старешини и наставницима који су ми предавали“, каже Ненад Костић.

Дебитантски филм касније славног редитеља, мали буџет, мало дана за снимање, тешко је било добити све глумце. А после огроман успех, силне награде, таква и зарада. Ненад Костић каже да касније није размишљао о филму, глуми, нити га је ико наговарао да је упише. Ипак, обишао је земљу, а и користио је своју улогу.

Фим је постао легенда, увек радо и изнова гледан и после више од четири деценије сећа се свих детаља. Сузе у једном кадру нису никако хтеле да крену а морале су.

„Шијан је рекао Бати да ми удари два шамара да бих заплакао, тако је и било. Па сам побегао са снимања“, наводи Костић.

Једва су га нашли и вратили да заврши снимање захваљујући и највећој бомбоњери коју је добио од колеге. И данас гледа филм, деца и родбина још чешће и несрећан је што је на премијери после дигиталне обраде и глумачка и продуцентска екипа била десеткована. Такви глумци се, каже, не рађају. А радио је са њима, довољно за богат живот.