Кад зидови причају причу – болнице у Италији без хладног, белог амбијента

Одлазак у болницу, како прегледа ради, тако и због неке хируршке интервенције, није нешто што убрајамо у пријатна искуства. Чак и онда када у болницу идемо само у посету. И док одрасли рационализују таква искуства, деци је најтеже. Из тог разлога, италијански уметник, Силвио Ирили, осликава зидове италијанских болница, не би ли их учинио местима у којима ће се људи осећати пријатније упркос свему. Он на тај начин уноси једну топлију и ведрију атмосферу у амбијенте који су често хладни и одбојни.

„Пацијенти су изнад свега људска бића, и циљ је да осликамо болнице на тај начин да постану места која ће у нама изазивати позитивне емоције“, речи су италијанског уметника Силвија чији је пројекат "ospedali dipinti" тј. „Осликане болнице" ушао у све најважније италијанске болнице, а нарочито у оне у којима се најмлађи пацијенти боре са опаким болестима. Његов циљ је да се сви, преко одраслих до малишана, у тим амбијентима осећају колико год је могуће боље.

„Осликао сам платно акрилним бојама, а онда то пренесем на зидове болнице путем штампе на сертификованим платнима. Ја прво одем на одељење, све детаљно измерим и када се вратим у студио насликам амбијент који сам замислио а све се то онда, попут магије, пренесе на зидове болница попут једног великог пазла. Ујутру имате одељење са белим зидовима, увече је то потпуно другачији амбијент тако да некада особље помисли да је промашило одељење.

Највећи део посла је у студију, ту има стотину сати рада, анализирања, смишљања сценографије и планирања јер ја желим да се особа која уђе у ту просторију осети као да је зидови грле, све мора да прича причу, тако да када дођемо у болницу само преносимо на зидове већ урађено у студију. За мене је најважнија консултација са лекарима и сестрама јер они знају душу тог одељења, и мени је то потребно да бих што боље реализовао дело, да служи сврси”, каже Силвио Ирили, уметник и идејни творац пројекта „Осликане болнице“.

Пројекат „Осликане болнице" има две теме: морски свет и шума. Море је један посебан свет са сопственим правилима које задивљују Силвија који је заљубљен у делфине, њихову интелигенцију и везу са човеком тако да је баш делфин њихова маскота под именом Капетан Делфин.

„И за нас одрасле је тешко да идемо у болницу а камоли за децу која виде тај хладан бели амбијент и људе у белим мантилима са инструментима. Преласком прага болнице као да се прекида неки њихов дечији сан а ја желим да се тај сан настави путем амбијената које осликавам. Ми одрасли видимо делфина и за нас је то слика, он је статичан, за дете није, оно има интеракцију са делфином као да је жив. На одељењу дечје неуропсихијатрије деца су реаговала тако што су одмах прилазила зиду и махала делфину и његовим другарима.

Ето то је мој циљ, да деци буде боље, да олакшам посао лекарима који треба да им скрену пажњу на нешто друго у тренутну инјекције или прегледа а и да олакшам родитељима којима је овако лакше да доведу дете. Деца у једној болници неће више да буду прегледана у обичној амбуланти већ траже да иду на наше острво блага. На одељењу за радиотерапију дете мора да буде скроз мирно, не сме да се помери за милиметар и то је много лакше постићи ако је око њега магични морски свет, иста ствар и у операционој Сали”, каже Ирили.

Највећи пројекат „Осликаних болница” је баш у болници Ђемели у Риму и простире се на 1.400 квадратних метара. Јуче је представљен нови Силвијев рад у болници у Ђенови на коме је радио последње две године. Силвио каже да увек има велике снове јер најгоре што може да му се деси јесте да га одбију али ако му кажу Да, онда је то једно велико и важно Да. Овај пројекат је реализован без да јавни здравство Италије потроши и један цент а спонзоришу га компаније и организације које се боре за људска права. Познат је и у иностранству, а Силвио се нада да ће осликати и неку болницу у Србији на радост малих пацијената.

„Циљ је да се ова инциијатива прошири па можда ето дођемо и у Србију да на овај начин осликамо болнице”, какључио је Ирили.