Да Винчијева мајка била сексуална робиња са кавкаских планина

Катарина, принцеза Черкезије, ћерка Принца Јакопа који је управљао краљевством на висоравнима Северног Кавказа, отета и продата у ропство у Венецији, мајка је Леонарда да Винчија. То потврђује документ откривен у Државној архиви у Фиренци, преносе италијански медији.

Професор Карло Вече, филолог и историчар ренесансе, доцент Универзитета „Л'Оријентале“ у Напуљу, открива идентитет мајке генија ренесансе која је на основу овог документа полу-Италијанка. Овај податак је објављен јуче у Фиренци, у седишту издавачке куће Ђунти и потврдио га је историчар Паоло Галуци.

Према реконструкцији Карла Вечеа, Катарина је одведена са кавкаских планина са ланцима на рукама чак до Азова, древне Тане, на ушћу реке Дон, одакле је потом превезена преко Црног мора у Цариград 1439. године, где је прешла у руке млетачких трговаца који су је одвели у Венецијанску лагуну да би 1442. године дошла у Фиренцу где је била слушкиња у кући Ђиневре д'Антонио Редити, супруге Доната ди Филипа ди Салвестра Натија.

Након тога је „позајмљена“ као болничарка ћерки Пјера да Винчија, Марији. Била је плаћена 18 гулдена годишње, што је врло висока цена која, према мишљењу Вечеја, доказује да је заправо била сексуална робиња Пјера да Винчија, с којим је добила ванбрачног сина 15. априла 1452. године у малом селу у општини Винчи. Професор Вече сматра да је Леонардо зачет у Палацо Кастелани, која је данас седиште музеја Галилео.

Леонардо је много година касније насликао Благовести, слику на којој је највероватније његова мајка Катарина. На слици се види град на мору, бродови и пејзаж који не личи на онај у Фиренци, сасвим могуће инспирисан причама мајке о месту из ког је потекла.

Катарина дел Вака, како је названа, или Катарина Пјеро Липи, према мишљењу Мартина Кемпа, крај живота дочекала је у Милану, где је живела заједно са сином Леонардом, који је у једном запису из 16. јула 1493. године то и потврдио.

Леонардо је организовао њену сахрану у Милану, највероватније у Цркви Сан Франческо Гранде, за коју је Леонардо насликао Богородицу на стенама. Током актуелних ископавања у касарни Гарибалди, испред Универзитета Католика, пронађена је капела Безгрешног зачећа, она из Богородице на стенама.

Професор Вече је у архиви у Фиренци открио документ о ослобођењу Катарине који је потписао нотар Пјер да Винчи из Фиренце 2. новембра 1452, око шест месеци након Леонардовог рођења. Ово откриће испричано је у роману професора Вечеа „Катаринин осмех“, који је могуће купити у свим италијанским књижарама.