Изгледа шашаво, али монтипајтоновски ход троши калорије као трчање

А сада нешто сасвим другачије. Уколико ходате као Џон Клиз у легендарном британском Летећем циркусу Монтија Пајтона, ваш кардиоваскуларни систем могао би имати користи, а у поређењу са обичним ходом сагоревали бисте више калорија.

До тог закључка дошли су аутори студије која је објављена у овогодишњем божићном издању Британског медицинског журнала (British Medical Journal).

У ствари, само 11 минута тзв. глупог ходања (Silly Walking) дневно може бити забаван начин да пређете праг од 75 минута интензивне физичке активности недељно који препоручује амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC).

Наравно, учинак би зависио од тога колико је ваш ход заиста глуп.

Три истраживача, др Глен Гесер, професор на Универзитету Аризоне, др Дејвид Пул, професор кинезиологије и физиологије на Универзитету Канзаса, и др Сидарта Ангади, доцент на Универзитету Вирџиније, спровели су студију.

У њиховој студији посматран је ход који је описан као „ход у стилу господина Тибега“, по лику Џона Клиза из серијала Летећи циркус Монтија Пајтона.

Специфично кретање подразумева ходање током којег се комбинују високи избачаји исправљене ноге са другим врстама савијања ногу, као што је получучањ.

Као што је то серија показала, ово може бити веома забаван ход за посматрање.

За потребе студије, истраживачи су ангажовали шест жена и седам мушкараца просечне старости 34,2 године да ходају на различите начине око стазе од 30 метара у затвореном простору. 

У почетку су учесници ходали уобичајеним ходом и уобичајеним темпом. Затим су истраживачи тражили од учесника да се крећу попут господина Тибега у скечу „Министарство смешног хода“ који се први пут појавио у легендарном серијалу 1970. године.

Након неколико етапа Тибег хода, учесници су имали на програму нешто мање глуп начин хода – по узору на још једног монтипајтоновца којег је играо Мајкл Пејлин у истом скечу.

Истраживачи су оба типа хода класификовали као неефикасна јер, руку на срце, мало ко би било који од њих одабрао када би циљ био ефикасан ход.

Тако не бисте, на пример, ходали када касните на састанак или када журите у купатило.

Колико год то невероватно деловало, истраживачи нису позвали 13 учесника само да би се шалили и забављали с њима.

Уместо тога, они су извршили разна мерења као што су дисање, размена гасова и потрошња енергије током разних шетњи да би видели евентуалне разлике.

Док су ходали, учесници су носили маске и прслуке који су помaгали при мерењу.

Након што су сва мерења завршена, горуће питање је било да ли су смешне врсте хода сагоревале више калорија.

Глупавији ход сагорева више калорија  

Заиста, када су изводили шетњу господина Тибега, учесници студије уносили су око 2,5 пута више кисеоника, а забележено је и веће сагоревање калорија него при нормалном ходу.

Други тип хода, који је извео глумац Мајкл Пејлин, оставио је блед утисак.

Овај ход није резултирао повећањем потрошње ни у једној од тражених категорија. Можда овај ход једноставно није био довољно глупав.

Резултати сугеришу да стил господина Тибега функционише код оба пола. Међутим, уочене су неке разлике.

Овај начин хода, изгледа, боље функционише код мушкараца, макар кад је у питању сагоревање калорија.

Наравно, ово је био мали узорак, тако да није јасно да ли се такве разлике могу задржати у општој популацији.