Плоча духова – три фактора која објашњавају зашто неки људи верују да разговарају са духовима

Иако постоје више од 100 година, плоче духова још позната као виџа плоче и плоче причања (дрвена плоча прекривена словима абецеде, бројевима од 0 до 9 и речима „да“, „не“ и „збогом“) и даље су популарна пракса.

Да би радиле, сви учесници сеансе треба да ставе руке на дрвени показивач у облику срца са отвором на среднини (или планкету) и замоле све присутне „духове“ да одговоре на њихова питања померајући плочицу по табли како би сазнали одговор.

Док неки то виде као безазлену игру, други се куну у способност окупљених да комуницирају са онима који су прешли на „другу страну“. Али и поред тога што наука каже да духови не стоје иза мистериозних покрета учесника, објашњење како цела ствар функционише није тако једноставно као што би се очекивало, напомиње др Меган Кини, професорка психологије у свом тексту које преноси портал Конверзејшн.

Историја виџи плоче је дуга и прилично богата. Може се прво делимично пратити до сестара Фокс, популарних медија из 19. века које су биле пионири покрета спиритуализма. Једна од њихових најчешће коришћених метода за комуникацију са такозваним духовима укључивала је изговарање абецеде наглас и слушање куцкања као одговора. То им је омогућило да изговарају речи и поруке, наводно примљених од мртвих.

Овај метод је заокупио машту јавности, али је брзо је постао јако фрустрирајући. Људи су желели да буду у могућности да комуницирају са духовима истом брзином као са људима захваљујући новим технологијама, као што је био телеграф, на пример. Зато, када су се појавиле ове плоче 1890. године, истог тренутка су постале прави хит.

Али упркос својој раној популарности, виџи плоче су пале у немилост почетком 20. века. Ово је углавном било због тога што су многи познати медији који су користили овај уређај били јавно разоткривени. Чак је и Друштво за парапсихолошка истраживања престало да истражује комуникацију са духовима, и окренуло се другим паранормалним појавама као што су екстра-сензорна перцепција (способност слања и примања информација снагом ума) и уклетим кућама. Међутим, интересовање за спиритуализам и плоче духова, брзо је оживело после Другог светског рата – и траје до данас.

Како раде плоче духова

Али да ли виџи плоче раде? Зависи кога питате. За оне који верују у способност комуникације са духовима, одговор би био да. Али с обзиром да не постоје убедљиви докази да духови постоје, одговор скептика и научника био би чврсто не.

Па ипак, често чујемо приче од такозваних „неверника“ који кажу да су осетили како се плочица помера преко даске, изговарајући речи и говорећи им ствари које нико други за столом не би могао да зна. Дакле, ако то нису сабласне поруке са друге стране, шта је то?

Идеомоторни ефекат

Један од могућих одговора је идеомоторни ефекат. Термин је сложеница од речи идео (мисао) и мотор (мишићна активност), што сугерише да наши покрети могу бити вођени нашим мислима. Идеомоторни ефекат се односи на покрете које људи чине, а којих нису свесни – и називају се подсвесним покретом. Дакле, када користи виџи плочу, на пример, особа може подсвесно да помери показивач, наводећи речи које само она може да зна.

Сви присутни такође доприносе сопственим подсвесним кретањем, што такође може објаснити зашто се чини да се планкета креће независно од њихове воље. Овај ефекат може објаснити и низ других паранормалних појава – укључујући аутоматско писање и радиестезију (врста псеудонауке која користи гранчицу у облику слова Y или металне шипке да пронађе локацију закопаних предмета, као што су вода или уље).

Лажни осећај деловања

Друго објашњење, које је такође повезано са идеомоторним ефектом, повезано је са нашим осећајем деловања. Осећај деловања се односи на нашу субјективну способност да контролишемо радње које ће утицати на спољашње догађаје. На пример, ако одлучите да подигнете сто, то ће довести до његовог померања.

Експерименти са виџи плочама су показали да се нашим осећајем за деловање може манипулисати, што нас наводи на помисао да невидљива трећа страна помера плочицу. Сматра се да је то због проблема са којима се наш мозак суочава у вези са предвиђањем последица исхода.

Када се наша предвиђања поклапају са исходом (на пример, подигнете сто и сто се помери), осећамо да смо одговорни за акцију. Али ако сматрамо да се стварни исход не поклапа са оним како смо очекивали да ће ствари испасти, онда се наш осећај деловања смањује – и могуће је да, у контексту сеансе, можемо уместо тога приписати овај покрет неком екстерном извору.

Емоционална зараза

Трећи фактор који треба узети у обзир је емоционална зараза. Знамо да шокантни, веома емотивни догађаји могу довести до тога да сведоци у близини буду „заражени“ истим емоцијама. Сматрало се да је овај ефекат био преовлађујући фактор током средњовековних суђења вештицама у Салему и Европи.

Дакле, када користите виџи плочу са другим особама, висок ниво узбуђења окружења може нам олакшати да почнемо да саосећамо са људима око нас. У неким случајевима као да њихов страх и анксиозност прелази на нас, због чега ће нам се највероватније учинити да се планкета покреће сама, независно од наше воље.

Када се саберу ова три фактора – идеомоторни ефекат, лажни осећај деловања и емоционална зараза – није необично што постоје људи који верују да духови покрећу показивач. Међутим, с обзиром на то колико је тешко у лабораторији поновити окружење и атмосферу у којој људи користе плоче духова, не може се са потпуном сигурношћу рећи да само ови фактори објашњавају шта се заправо дешава када ставимо прсте на плочу и позовемо духове да са нама поделе своје знање.