Ако причате сами са собом – одлично, то је добар знак

Како потврђују истраживања, када разговарате сами са собом имате вишеструке користи, од повећања когнитивних способности до побољшане емоционалне равнотеже.

У неким културама света то је обележје ексцентричних људи.

Истина је да код неких менталних поремећаја, као што је шизофренија, оболели причају сами са собом, али то је данас навика распрострањена и међу нормалним људима.

„Гласно причање може бити продужетак тихог унутрашњег говора, изазваног активирањем одређене моторичке команде“, објашњава Палома Мари Бефа, виши психолог на Универзитету Бангор.

„Малишани контролишу поступке чим почну да развијају језик. Када се приближи рингли, дете ће наглас рећи 'вруће, вруће' и удаљити се. Разговор без саговорника може се наставити и када то дете одрасте“, истакао је психолог Жан Пијаже.

Може да пружи и ментални подстицај, повећава и когнитивне способности. Тако и мозак боље ради.

Учесници истраживања објављеног у стручној публикацији Акта психологика (Acta Psychologica) требало је да прочитају упутство, а потим изврше одговарајући задатак. Неки учесници су морали да читају упутство у тишини, други наглас.

Истраживачи су закључили да читање наглас помаже да се човек концентрише.

„Када наглас причамо сами са собом, ум нам не лута, а увећава се наша способност памћења, мишљења, учења", рекла је Мари Бефа из Акта психологике.

Истраживања су показала да су се учесници без самопоштовања осећали лошије када су разговарали сами са собом, иако је то било позитивно за њих.

Изношење неких мисли наглас заправо може помоћи да се човек суочи са реалношћу.

Важан је и начин на који човек разговара са собом, тако исплива подсвест, емоционална стања. Када је човек стално самокритичан или пун негативне енергије, када разговара сам са собом изађе много горчине.