Игра је лек за хиперактивност и поремећај пажње

„Постоји нешто што често уопште не делује као озбиљно и важно, а у суштини је најважније. То је заједничка игра“, истиче др Александар Бауцал, професор развојне психологије и психологије образовања, управник Одељења за психологију на Филозофском факултету у Београду.

„На пример, игра ‘Ледени чика’ је ствар инхибиције. Ви морате да препознајете сигнале када ће особа да се окрене, па да укочите своје понашање и да одржавате ту укоченост. То је једна од најважнијих способности које се развијају у предшколском узрасту“, наглашава психолог.

Способност инхибирања је врло важна код хиперактивности, додаје професор. Она може да се вежба и кроз игре вештине, као што је, на пример, пикадо.

„Ту треба да регулишете своје понашање, своју руку. Свака игра је веома озбиљна, јер она у суштини од детета тражи да стекне неке нове способности регулације или снаге. Да раде брже, јаче или да успоравају и убрзавају, то су базичне компоненте саморегулације. Способност саморегулације је у основи и поремећаја пажње и хиперактивности“, објаснио је професор Бауцал и подсетио да је још професор Жарко Требјешанин у свом докторском раду писао о томе како култура подстиче код деце развој позитивних карактеристика.

Гост Радио Београда 1 је навео да се управљање пажњом појављује, у типичном развојном току, од треће до пете године, када деца овладавају својом пажњом. Такође, људи током целог живота управљају својом пажњом и боре се са оним што негативно утиче на њу – умор, неиспаваност, разне дистракције...

„Поремећај пажње је, у пракси, често повезан са хиперактивношћу“, напомиње психолог.

Полазак у школу је најчешће први тренутак када видимо да постоји таква потешкоћа, јер је наша школа, како напомиње, мало традиционалнија и ригиднија.

„Наши учитељи су претходних десет, двадесет година заиста прошли кроз процес трансформације и велики број учитеља данас није толико ригидан као некад. Нарочито када раде са првим разредом, много су флексибилнији него што је то некада било. Ако имамо традиционалнији приступ, онда ће се од деце очекивати да буду послушна и да мирно седе и пазе 45 минута. Дете које има повишену активност може имати проблем са тим и то је тренутак када се не може избећи да именујемо да тешкоћа постоји“, истиче др Александар Бауцал.

„Решење није да ‘поправимо’ дете, већ да помогнемо и наставнику и детету да сарађују на продуктивнији начин“, закључује психолог Александар Бауцал.