Бришите бивше партнере са мрежа, саветују психотерапеути

„Друштвене мреже надражују наше потребе да неке бивше партнере или друге особе које су нам некако наудиле пратимо и гледамо колико су они срећни без нас или им је кренуло лоше у животу. Тада постоји нека природна мала доза злурадости, која није за осуду. Мреже таква искушења чине много већим“, напомиње др Татјана Миливојевић, гостујући у емисији Међу световима свет Радио Београда 1.

Психотерапеуткиња додаје да је у својој пракси приметила да су јој се клијенти који су посећивали профиле својих некадашњих партнера, жалили на осећај велике оптерећености. Ту праксу, објаснила је, прекинули су због нагона за самоодржањем.

„Најлакше је избисати бивше из пријатеља. Нисмо толико снажни и не треба да се јуначимо да можемо да одолимо таквом искушењу, нарочито када смо још увек у рањивој фази. Брисање је и симболични чин – бришете особу и тиме затварате то поглавље“, напомиње професорка.

Онлајн елиминисање је, такође корисно због тога што људи временом постану зависни од тескобе које им сопствена знатижеља доноси. Тако долази, додала је Миливојевић, до све веће анксиозности и депресије због којих особе губи себе.

„Људски мозак је створен за повезивање. Сваки прекид везе нас, чак и ако особа није била толико значајна, боли. Нормално је да покушавамо да видимо шта се дешава са тим људима, јер су они и даље на неки начин део нас. Процес раздвајања треба одболовати, али не и иритирати га сталним одлажењем на њихов профил“, наглашава.

„Како мислиш немаш Фејс и Инста?“

На питање колико је данас друштвено прихватљиво немати налог на друштвеним мрежама, др Татјана Миливојевић, која је и професор у Високој школи социјалног рада, наводи да су друштвене мрежe део социјализације, али и да та присутност зависи од узраста. Приметила је и један обрнути феномен, који сматра би се могао назвати и култивисаним снобизмом.

„Чујем младе људе који се хвале како су укинули своје налоге и видите да су поносни на то. Ако немамо самопоуздања, ако не знамо ко смо, нисмо сигурни у себе, онда ћемо бити конформисти и желећемо да идемо за другима. Уколико имамо самосвест, вреднујемо своје време, правимо приоритете, знамо шта осећамо и свесни смо да нам мреже једу време, онда ћемо их укинути. Ако смо уз то и сујетни, тада ћемо се тим поступком и хвалити“, објашњава проф. др Татјана Миливојевић.