ВИ домаћи модел на српском језику – стратешки пројекат за очување националних језика народа

У времену када вештачка интелигенција комуницира на најчешће коришћеним светским језицима, поставља се питање: ко ће сачувати националне језике народа? Развој домаћег модела генеративне вештачке интелигенције на српском језику није само технолошки пројекат – то је стратешка одлука за културу, безбедност и право, кажу стручњаци.

Три године након што је „OpenAI“ лансирао „ChatGPT“ и приближио вештачку интелигенцију широкој јавности, државе и технолошке заједнице широм света почеле су да раде на развоју националних језичких модела. Циљ више није само иновација, већ очување језика, дигиталног суверенитета и контроле над подацима. Све већу пажњу инвеститора привлаче регионални стартапи који развија агенте ВИ намењене комуникацији са клијентима из региона путем гласа, чета и мејла.

„У свету 80 одсто људи не прича енглески језик. Ми се фокусирамо примарно на неенглеска подручја. Наша регија је специфична и што се тиче језика, културолошких ралика... ми комибунујемо глобалну снагу са локалним "мишићима" како би смо локалним клијентима осигурали то што им треба. То је дубоко локална подршка на домаћем језику", рекао је Ведран Бајер,стартап „Wonderful“.

Већина земаља ЕУ ради на развоју сопствених језичких модела. Немачка је међу последњима представила национални план ВИ, док је Швајцарска у септембру лансирала „Апертус“. На развоју модела раде и Пољска, Португалија, Француска. Стручњаци кажу да домаћи језички модел омогућава већу контролу над подацима, смањују ризик од цурења информација и јача дигитални суверенитет државе.

„Велики језички модел је неодвојив од националног дигиталног суверенитета. Ми говоримо о моделу који омогућава да тренирамо споствене системе ВИ. ВИ ће проемнити сваки сегмент нашег друштва. Од кључног значаја је да се наше архиве дигитализују, јер то нам омогућава да анализирамо велике количине података које су на српском језику. Да изводимо закључке о документацији, грађавинским пројектима, научним радовима….А кључно је да се карактер једног народа одређује његовим језиком“, истакао је Милош Јовановић, стручњак за информациону безбедност.

„Државе дефинитно тренирају велике језичке моделе и у овом тренутку то је можда још увек скупо, али то ће бити све заступљеније. Све је мање људи потреба за генерсиасње великог броја хакерских напад. Више то раде машине него пре 3,4 године“, рекао је Раде Фуртула, Касперски Србија.

У све подељенијем геополитичком окружењу, подаци постају стратешко оружје, а контрола над њима кључ безбедности грађана и привреде.