Не можемо методама из прошлог, припремати децу за 21. век – Србија мора брже да се прилагоди

И док су наставници некада струјно коло цртали кредом на табли – од извора, преко проводника до потрошача, стрпљиво објашњавајући како сваки део функционише – данашњи ученици све то добијају једним кликом. Уместо да повежу жице, они повезују апликације.

Естонија је прва земља на свету која је системски регулисала употребу вештачке интелигенције у школама, док Кембриџ предњачи у припреми наставника за примену технологије у настави.

„Постоје различити програми, а један од њих је обука за коришћење дигиталних технологија у учионицама. За то се добија сертификат, а кроз те квалификације помажемо наставницима да разумеју како да користе технологију као средство у настави“, наводи Ниведита Босе са Универзитета Кембриџ.

Немачка је у ову годину ушла са јасним планом да укључи ВИ у образовање издвајајући пет милијарди евра – од административних послова у школи до информисања родитеља.

„Тренутно око 29 одсто школа и универзитета на неки начин користи ВИ у образовном процесу на три практична начина. Један је за аутоматизацију рутинским административних послова попут вођења евиденције присуства, заказивања провере знања, оцењивања тестова и информисања родитеља о дешавањима у школи“, објашњава дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

На развоју платформе за образовање засноване на вештачкој интелигенцији раде и домаћи стручњаци. Циљ је, кажу, ослободити се бирократије и дати мерљивије податке о напретку ученика.

„Оно што платформа пружа је персонализација у учењу, разумевање потреба стања ученика, оптимизација администрације у школи и оптимизација припреме градива наставницима, а за родитеље једу потпуну транспарентност и увид у стање тога шта се дешава у школи“, истиче Драган Танасковић из платформа „CheckIT“.

„Такве платформе користе принципе неуроедукације који је нови педагошки приступ који комбинује педагогију, неурологију и психологију и помаже наставницима, ученицима и родитељима да разумеју како мозак функционише и како да свако дете постигне максимални потенцијал“, наводи директорка Фондације за образовање Светлана Белић.

У Србији и наставници и ученици свакодневно користе неки облик напредних технологија у образовном процесу, али без јасног плана.

Важно је да ученици савладају дигиталне вештине још током школовања, како би сутра били спремни за реалне изазове на радном месту.

„Дигитални алати нису везани само за образовни систем где постоји учионица и рачунар јер обично мислимо да је дигитализација везана за рачунар. У стручном образовању постоје ЦНЦ машине, у савременом образовању не постоји ниједна машина која нема дигитални процес“, каже директорка Канцеларије за дуално образовање Габријела Грујић.

Потребно је што пре ући у системску обуку наставника за примену нових технологија у процесу образовања, кажу стручњаци, и наглашавају: не можемо методама из прошлог века да спремамо децу за другу половину 21. века.