Да ли ће вештачка интелигенција постати главни туристички водич будућности

Вештачка интелигенција је алат који нам служи да брже претражујемо одређене садржаје на интернету, напомиње Александар Сеничић.

„Уместо да идемо сајт по сајт, вештачка интелигенција свакако може да нам помогне да што брже дођемо до информација које су нам потребне. То је свакако олакшавајуће, поготово за оне људе који желе да сами организују своја путовања. Дакле, могу да добију све информације. Оно у погледу чега треба бити више обазрив, јесу управо ресурси из којих вештачка интелигенција извлачи те информације које нам даје“, објашњава Сеничић.

Искуства са вештачком интелигенцијом у погледу планирања путовања су генерално добра, али остаје чињеница да она не може да нам помогне са новим искуствима, већ само да нам пласира оно што већ постоји на некој платформи, додаје гост Јутарњег програма.

„Ја сам убеђен да никада искуство планирања дестинације, упознавања дестинација не може бити тако добро као када имате квалитетног туристичког водича који на лицу места ипак то може да каже из прве руке и уживо. Вештачка интелигенција ради као један велики сервер који, у ствари, врти информације, даје вам оно што је доступно на интернету. Врло често се деси да то буду, рецимо, информације са Википедије, која знамо није релевантан извор у многим случајевима“, наглашава Сеничић.

Како нам ВИ планира летовање

Ако желимо да комуницирамо са неким од четботова ВИ, најпре укуцамо, на пример, летовање у Грчкој за трочлану или четворочлану породицу. Она ће нам избацити све што је доступно у том облику, објашњава гост Јутарњег програма. Избациђе понуде туристичких агенција, али и понуду смештаја и превоза.

ВИ ће поставити и потпитања да ли желите да вам нешто од понуђених информација разради детаљније, чак нуде и могућност да вам направи упит за резервацију у ваше име.

„То нужно не мора бити туристичка агенција, већ ће вам проследити информације које су њој доступне. Она не проверава, нити може да провери, да ли је то заиста тако“, напомиње Сеничић.

Нужан опрез због злоупотреба ВИ

Уколико на интернету постоји понуда за непостојећи објекат, са генерисаним сликама, ВИ ће га представити као постојећи објекат и као једну од опција за наше путовање.

„Зато морамо да будемо опрезни и није довољно да само користимо вештачку интелигенцију, него морамо да имамо довољно и знања и некакве, да кажемо, социјалне културе да препознамо и да то проверимо и на неким другим изворима, на директном сајту или на неким другим изворима“, упозорава Сеничић.

Од четботова ВИ можемо да тражимо да нам сузи избор понуде. Да наведемо термин, буџет, број путника, да ли нам треба превоз и која врста, регион у коме се налазимо, јер она у овом тренутку не зна одакле јој стиже упит, иако разуме језик.

„Када добијемо прве информације, можемо да идемо дубље у анализу и она ће анализирати док год будемо желели и у оној мери у којој ми то желимо. То су све позитивне ствари, али где год има позитивних, има и негативне ствари“, напомиње гост Јутарњег програма.

Зато није довољно да верујемо сто посто вештачкој интелигенцији у оним доменима који су витални за ваше путовање. Интернет је отворена мрежа, свако може да постави било шта.

Да ли ће ВИ постати стандард у планирању путовања, или ће бити само помоћни алат

Директор Националне асоцијације туристичких агенција верује да ће ВИ у једној мери постати стандард, али под условом да се законски утврди одговорност за оне који стављају информације на интернету.

„Ми у овом тренутку немамо добро регулисано, не у Србији, него генерално у свету. Јако се брзо мења технологија, а закони ту промену не прате. И још увек немамо ту сигурност путовања као преко агенције. Чак и сама трговина, када укључите вештачку интелигенцију, тражите одређени производ и тако даље, опет вам нико ништа не гарантује да ћете заиста то и добити“, наглашава Сеничић.

Зато је потребно да када нам ВИ понуди конкретне ствари да то проверимо и из других ресурса, да пронађемо веб-сајт смештаја, превозника, да се распитамо, да потражимо утиске других путника који су евентуално користили ту врсту услуга, да видимо да ли је то реално.

„И оно што је најважније, а ја верујем да то велика већина људи већ зна, никако не давати своје личне податке, а поготово не рачуне, банковне рачуне, или плаћати унапред неку услугу за коју нисте потпуно сигурни да ће доћи у праве руке“, наглашава Александар Сеничић на крају гостовања у Јутарњем програму.