Ванземаљци, рударење на астероидима, порођај на Марсу... Како ће изгледати следећих 50 година у свемиру

Човечанство се мора припремити за свеобухватну револуцију док државе и компаније јуре ка ери изградње база на Месецу, свемирских станица и фабрика у орбити и откривања доказа – ако они постоје – да нисмо сами у универзуму.

Извештај британског Краљевског друштва о томе шта нас чека на хоризонту у наредних 50 година, предвиђа ново доба свемирских активности које ће преобликовати свет, укључујући чисту енергију која се допрема на Земљу, роботе који рударе на астероидима или рециклирају одавно покварене сателите, као и производне погоне који круже око планете правећи ствари са ознаком „Произведено у свемиру“ (Made in Space).

Убрзан развој технологије омогућава радикалније искораке у свемир

Предвидети било шта је тешко, посебно технолошке тенденције у будућности, али у извештају се предвиђа радикалан развој који ће генерисати неке од најважнијих технолошких и економских могућности века. Док су неке земље у доброј позицији, Британији недостаје јасан план и у опасности је да пропусти нешто, упозоравају аутори.

„Не покушавамо да предвидимо будућност, али ово су ствари које би се могле догодити и што пре о њима будемо размишљали, биће нам боље“, рекао је сер Мартин Свитинг, коаутор извештаја и професор свемирског инжењерства на Универзитету у Сарију.

Циљ Извештаја „Свемир: 2075“ (Space: 2075 report) је да покрене дискусије о могућностима и последицама свемирске науке и технологије у наредних 50 година, како би владе, регулатори, предузећа и јавност могли да се припреме.

Тај утицај по данашњу индустрију, друштво и културу може се мерити са последицама индустријске револуције у 18. веку, тврде аутори.

Напредак у развоју ракета за вишекратну употребу и свемирских летелица може отворити пут фабричкој производњи у условима микрогравитације и већим објектима за изградњу свемирских летелица које никада не би могле да се лансирају са Земље, наводи се у извештају.

Међупланетарне свемирске станице могле би се градити у орбити и распоређивати широм Сунчевог система по жељи.

Постојеће индустрије би се могле преместити у орбиту. На пример, дата фарме (огромна складишта за чување електронских података) које захтевају енормне количине струје за рад и хлађење имале би користи од соларне енергије, које ту има у изобиљу, и бесплатног хлађења у свемиру.

У међувремену, могле би се појавити и радикално нове технологије, попут сателита који хватају соларну енергију и ефикасно је преносе кроз атмосферу до земаљских пријемних станица претварајући је у микроталасе или ласерске зраке.

Гужва у свемиру – отпад, објекти, саобраћај...

Проблем са све већом количином свемирског отпада од истрошених ракета, нефункционалних сателита и фрагмената од судара и експлозија подстиче амбиције за рециклирање смећа. Ово би смањило ризик од судара и спречило материјале да загађују Земљину атмосферу када сагоре при поновном уласку.

Како свемир постаје све затрпанији ђубретом, али и објектима и летелицама, вероватноћа за сукобе постаје све већа, упозоравају аутори извештаја. Државе и компаније почеће да се споре око најбољих места на планетама и другим небеским телима, вредних орбита и критичних радиофреквентних опсега.

Иако је Велика Британија јака у неколико области технологије, као што су посматрање Земље, комуникације и мали сателити, потребна јој је „јасна национална амбиција“ да би пратила темпо промена, наводи се у извештају.

„Влада Велике Британије, међународна заједница и друштво у целини морају да разумеју, предвиде и буду спремни“, саветују аутори.

Свемирска етичка питања 

Очекују се и етички изазови. Екстремофилни инсекти који подносе сурове услове на Земљи могли би бити конструисани тако да представљају „живи алат“ на Марсу који би претварао природне ресурсе у корисна једињења.

Али шта ако те бубе колонизују планету и истисну још неоткривене аутохтоне микробе? Тераформирајућа испитивања, у којима се делови планета пројектују да буду гостољубивије за људе, покрећу сличне недоумице.

А ако се људи преселе на Црвену планету? „Шта се дешава ако се људи роде на Марсу?“, пита Свитинг.

На неколико јавних расправа и радионица организованих у Великој Британији поводом израде извештаја, постављала су се питања о ванземаљском животу и како би се са њим требало поступати уколико се појаве докази.

Један учесник радионице у Рексаму дивио се броју галаксија у космосу: „У свим тим галаксијама, мора постојати једна планета на којој би се нашло нешто слично гусеници“.

Ако ванземаљци, у облику гусеница или нечег другог, живе у нашој близини, вероватно ћемо знати у наредних 50 година, пишу аутори.

„Надам се да би то ујединило државе и да бисмо рекли: 'Заборавимо на наше ситне расправе и размислимо о већим проблемима.' Али то су можда пусте жеље“, рекао је Свитинг