Колико треба страховати од (зло)употребе вештачке интелигенције

Све је јасније да је са широком применом вештачке интелигенвије свет ушао у велику технолошку револуцију. Појава Chat GPT довела је генеративну вештачку интелигенцију у контакт са многима који нису превише обраћали пажњу на њу сматрајући да је то далека будућност.

„Постоје две врсте вештачке интелигенције. Једна је ова на којој данас радимо и зовемо је вештака интелигенција или машинско учење. Друга је генерална вештачка интелигенција, која ће вероватно доминирати у будућности и зато се о томе сада доста и прича“, рекао је др Бранислав Кисачанин из Института за ВИ у Новом Саду.

Вештачка интелигенција већ увелико помаже научницима у раном дијагностиковању болести и одабиру терапије.

На основу детаљних података о симптомима, квалитету живота и другим искуствима пацијаната а које софтвер обради, лекари лакше доносе одлуке.

„Помоћу машинског учења и вештачке интелигенције ми добијамо предикцију, односно кажемо да, на пример, трудница која је удаљена од свог места где је рођена, или има мутације неког гена или има повишено гвожђе, је у већем је ризику од настанка одређене болести“, каже др Алдина Авдић из Државног универзитета у Новом Пазару.

Фармацеутска индустрија је област у којој се вешашка интелигенција већ доказала. Уместо деценијских испитивања у развоју лекова, научници помоћу суперрачунара за неколико месеци могу да дођу до првих резултата.

„Помоћу ВИ сада научници могу много брже да откивају нове лекове. И ускоро ћете видети велики број лекова и за болести за које никада нисте чули, јер сада фармацеутска индустрија може да приушти лекове за неке мање примећене блести да и њих нападне“, додао је др Кисачанин.

Научнике највише забрињава злоупотреба вештачке интелигенције, али и могућност да се људи све мање образују и уче, препуштајући већину својих делатности алгоритмима вештачке интелигенције.

Ипак, сагласни су и да ће радници који не усвајају добробити нових технологија врло брзо доживети да њихове вештине застаре.