Читај ми!

Све што објавимо на друштвеним мрежама није наше и компанија има право да све избрише

Једна од најмоћнијих иновација у краткој историји постојања интернета представља настанак друштвених мрежа, које су захваљујући својој популарности и великом броју корисника, створиле својеврстан надзор над свакодневним активностима људи, над њиховим навикама, кретањем и дружењем. Шта се догоди када нам нестану све објаве и размене порука са неке од друштвених мрежа објашњава Радомир Лале Марковић, експерт за друштвене мреже и електронске медије, аутор серијала Е-јутро.

Све што објавимо на друштвеним мрежама није наше и компанија има право да све избрише Све што објавимо на друштвеним мрежама није наше и компанија има право да све избрише

Брисање објава и порука са друштвених мрежа које нисмо сами желели не дешава се толико често, напомиње гост Јутарњег програма, Радомир Лале Марковић. С обзиром на то да милијарде људи користе друштвене мреже, када би се то често дешавало, вероватно би сви губили поверење и одустали од њиховог коришћења.

„Циљ свих компанија које су власници друштвених мрежа је да обезбеде једно добро корисничко искуство људима који користе те мреже. Међутим, као што знамо, дешавају се и некад неке ванредне околности због којих најчешће и долази до губљења неких података, до брисања“, напомиње Марковић.

Пре свега, морамо бити свесни чињенице да на интернету ништа није сто одсто сигурно. Све те велике компаније врло често морају да раде апдејте својих система, морају на неки начин да унапређују безбедносне протоколе. У тим трансферима огромног броја података најчешће долази до грешке.

„Оно што је нама на располагању тада, ако се то деси, је да се обратимо власнику друштвене мреже, било да је то Фејсбук, Инстаграм, Твитер, Вотсап, Вибер, и да захтевамо да нам се тај садржај врати. Постоји процедура, обратите се тамо кроз апликацију и најчешће, када дођете на ред, јер наравно има пуно људи који су то исто доживели, те ствари се и врате“, објашњава гост Јутарњег програма.

Међутим, дешавало се да неке компаније једноставно одлуче да обришу старе преписке. То се недавно догодило на Редиту. Пошто су власници друштвене мреже они имају право на то без упозоравања корисника.

„Без упозорења су одлучили да обришу све до, не знам, првог 2022. Све су обрисали. Корисници су се онда удружили, на неки начин побунили и захтевали од компаније да им то врати или макар да им омогући да даунлоудују објаве јер нису били упозорени. После тог притиска, компанија је одлучила да дозволи да се на неком одређеном процедуром поврате ти четови и да се то врати“, наводи Марковић.

Како сами да предупредимо губитак података

Важно је да знамо да нешто што се тренутно налази у нашем телефону, да то у ствари није физички у том апарату.

„Све што обављате, на пример кроз Вибер, ви неком пишете кроз Вибер, он вама пише и мислите то ми је ту у телефону. То се не налази у телефону, то се налази на некој удаљеној локацији на серверу који је у власништву те компаније. Значи, то није на вашем телефону, то је на неком лаптопу негде где ви не можете да приступите“, наглашава Марковић.

Компанија је власник тих података јер оног тренутка када одлучимо да приступимо некој платформи друштвених мрежа, сагласили смо се са условима и прихватили такве услове, јер другачије не бисмо могли да је користимо.

„Зато је треба да знамо да је сигурно само оно што се налази у нашем компјутеру или на екстерном хард диску. Ако корисници желе да сачувају целе преписке, могу кроз одређену платформу да даунлоудују тај фајл и направе себи бекап. То није уобичајено и људи то ретко раде“, додаје саговорник Оље Перковски.

Како да заштитимо личне податке

Морамо да будемо свесни, наглашава гост Јутарњег програма, оног тренутка кад смо прихватили да се укључимо у дигитални свет, наша приватност ту престаје. Сви наши подаци су доступни разним апликацијама и сервисима, од Гугла, преко Фејсбука и свих других компанија. Они сви користе наше личне податке, јер ништа није бесплатно.

„Фејсбук се он плаћа информацијама о томе ко смо, шта радимо, шта нам се свиђа, шта лајкујемо, где се дуже задржавамо. Што је веома корисно власницима платформи, јер они то препродају даље компанијама како би оне нама сервирале одређене рекламе. И то није никаква мистификација, то је јавно познато. И тога ми морамо да будемо свесни да смо ми то прихватили“, наглашава Марковић.

То може бити и корисно, али такође постајемо и врло добра мета да нас компаније засипају различитим садржајима и производима на које ћемо бесмислено и беспотребно трошити новац.

„Значи, опет се враћамо на оно да је све до појединца. Што сте више ви освешћени, што више ви знате зашто приступате интернету, с ким остварујете комуникацију, на тај начин ћете више бити заштићени“, закључује Лале Марковић.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво