Меморијска легура задржава облик и након 10 милиона савијања!

Нови материјал је изузетно отпоран на стрес, а детаљни извештај о његовом стварању и испитивању објављен је у часопису Science.

Професор Манфред Вутиг, један од аутора истраживања са Универзитета у Мериленду, каже да је способност вишеструког враћања у првобитни облик изузетна.

„Уобичајено је да се меморијске легуре, попут оних које се користе у хирургији, врате у првобитни облик пар пута, али никада неколико пута“, објашњава Вутиг.

Један од најкоришћенијих меморијских легура је стент, који се прво намерно скупи да би стао у крвни суд, а онда се врати у свој првобитни облик како би подупрео зид крвног суда.

„Ово својство је изузетно чудно. Кључно у свему је начин на који се кристализује. Атоми никла, титанијума и бакра се ређају на такав начин да могу стално да мењају места и враћају се у првобитну конфигурацију“, истиче професор. 

Нови материјал развијен је у сарадњи са немачким Универзитетом у Килу.

„Фазна транзиција“ је оно што узрокује враћање у првобитни облик. Она може да буде покренута топлотом или, у случају неких легура, може да се деси чим се тензија смањи.

Прецизније, „главни кривац“ за овакво својство је честица која настаје од титанијума и бакра - Ti2Cu.

Она је потпуно компатибилна са кристалним структурама и осигурава да ће легура да се трансформише и било који облик и да се накнадно врати у првобитни.

Тим научника је направио неколико пробних примерака површине једног центиметра квадратног и мање од милиметар дебљине. Тестирана је излагањем топлоти и притиску.

Спровођење 10 милиона пробних циклуса захтевало је доста стрпљења и аутоматизације.

„За физичким савијањем излагањем притиску није било проблема. Могли смо да направимо мале машине и процес је био веома аутоматизован. Али када је у питању излагање топлоти то је било много компликованије“, каже Вутиг.

Према његовим речима, требало им је доста времена да осмисле и направе специјалне рерне које ће врзо загрејати и исто тако брзо охладити материјал. И то поновити 10 милиона пута.

Евентуалне промене у структури проверавали су помоћу моћних микроскопа, као и икс-зрака.

„Радили смо експерименте у синкотрону, где су нам икс-зраци показивали како тачно изгледају кристалне структуре“, објаснио је професор.