Борба технологија – нафта против водоника!

Да би се достигла серијска производња мора се користити исти погонски агрегат што је тешко јер је свако развијао свој патент. Јапански произвођачи одлучили су се за револуционаран потез.

Више од 5.600 патената који се односе на технологију водоничних горивних ћелија, а које је „Тојота“ регистровала, широм света биће доступно свакоме ко пожели да их употреби за сопствену производњу аутомобила са погоном на водоник, објавио је одмах после нове године јапански произвођач.

„Тојота“ је тако кренула стопама „Тесла моторса“ који је половином 2014. одустао од заштите патената за технологију електричних возила.

Тиме се база произвођача нових технологија шири, а може доћи до ломова у аутоиндустрији, тамо где се нова технологија не буде примењивала, тачније многи би могли да оду у стечај, а неке фабрике и да се угасе.

Сатоши Огисо из „Тојоте“ истиче да је компанија направила аутомобил који са једним пуњењем иде до 500 километара.

Водоник је прасакави гас, додаје Огисо, који тражи специфично складиштење али и транспорт и производњу. Ипак је, како каже, главни бенефит издув - чиста водена пара.

„Наш ауто биће серијски и неће бити експериментални као до сада. Има добро убрзање од нула до 100 за девет секунди и перформансе као обични аутомобили средње класе. Цене водоника су ниже јер се прави електролизом воде, па зато се ово још зове аутомобил на воду“, објашњава Сатоши Огисо.

Компанијама које би желеле да искористе технологију биће доступно око 5.680 патената. Од тога, 1.970 патената односи се на гориве ћелије, 290 на резервоаре високог притиска за складиштење водоника у аутомобилу, 3.350 је у вези са електронским управљачким системима и софтвером, док са 70 патената унапређена технологија производње водоника и систем снабдевања.

Ништа мање није понудила ни „Хонда“, која већ годинама ради на аутомобилима на водоник.

„Ово није никаква јапанска завера већ само производ здраве логике. Наиме, да бисмо произвели хидроген треба нам много мање елекричне енергије него када њоме пунимо и возимо аутомобиле. И енергију треба неко да произведе и да тиме опет загади планету. Гледамо на ово као на превагу рационалности. Спремни смо још да радимо на свему овоме али битно да је почело овде у Америци и то масовно“, истиче Сатоши Огисо.

Да овај јапански позив не остаје без одјека говори и податак да је „Мерцедес“ за свој аутомобил будућности који се креће без возача такође изабрао водоник за погон, па је тако више него извесно да ће се тај праскави гас наћи брзо у масовној употреби.

Са оваквим системом производње аутомобила многи ће морати испочетка да граде брендове у аутоиндустрији а неки ће моћи, уколико то на време ураде, да почну од почетка - без страха да ће их време прегазити.