САД: Како поступати с дигиталном имовином покојника

Комисија за уједначавање прописа, чије чланове одређују владе федералних америчких држава, усвојила је план којим ће родбина преминулих корисника налога добити приступ, али не и контролу над тим налозима, осим ако преминули тестаментом није одредио другачије.

Да би такав план Комисије могао да се примени, морала би да га као закон усвоје представничка тела федералних држава.

„Ово је нешто о чему већина људи не размишља док се с тим не суочи“, рекла је Американка Карен Вилијамс, која је тужила Фејсбук како би добила приступ налогу свог 22-годишњег сина Лорена, пошто је он погинуо 2005. године у саобраћајној несрећи.

Питање шта радити нечијом с „дигиталном имовином“ веома је крупно у САД.

Оно што је неко писао на интернету, фотографије и видео-клипови које је качио, може имати значајну имовинску вредност - треба само замислити какву би цену на некој аукцији могла имати „дигитална имовина“ неког ко је био историјски значајан или барем популаран.

„Налози за електронску пошту претворили су се у наше картотеке и фиоке. Али, ако ти је потребан приступ таквом налогу (преминуле особе), у већини држава је нећеш добити“, рекла је Сузан Браун Волш, која је у Комисији председавала комитетом за израду плана.

Борци за заштиту приватности су скептични у погледу оног што план садржи. Према њиховим речима, за приступ онлајн налозима умрлих лица ипак би морало да се тражи судско одобрење, како би се заштитила и приватност корисника налога и оних који су с њим комуницирали за живота.

Многи људи подразумевају да могу да одлуче шта ће се дешавати тако што ће одређене лозинке поделити са члановима породице од поверења или ће их учинити делом своје последње воље.

Међутим, закони за борбу против хаковања и већина компанијских „услова за коришћење“ забрањују сваком ко није корисник да приступа налогу који није његов. То значи да је најближима покојнику забрањено да се логују на налоге. Неки провајдери услуга већ имају некаква решења.

Фејсбук ће, на пример, претварати налоге умрлих у њихове дигиталне споменике, тиме што ће дозвољавати њиховим онлајн пријатељима да и даље приступају покојниковим онлајн фотографијама и постовима.

Пропис јачи од компанијских правила

„Гугл“, који управља Џи-мејл сервисом, Јутјубом и Пикасом, нуди своју верзију: ако се неко дуже времена не логује, његов налог може бити избрисан или подељен са особом која за то буде изричито одређена.

Корисници Јахуа пристају на споразум да с њиховом смрћу истиче и трајање њихових налога.

Ако план Комисије за уједначавање прописа буде усвојен, ти прописи ће имати јачу правну снагу од компанијских правила за коришћење налога, мада ће представници преминулих - који ће имати приступ али не и контролу над налогом - и даље морати да се придржавају правила као што су она о ауторским правима.

То, на пример, значи да ће удовица моћи да чита мејлове покојног мужа, али неће моћи да шаље мејлове са његовог налога.