Почела градња „ауто-пута“ у космос!

Тишину у пустињи Атакама у Чилеу нагло је прекинула експлозија динамита, која је разнела целу једну стену, пише Гардијан.

Експлозија је означила почетак месецима дугог пројекта изградње великог телескопа на врху 3.000 метара високе планине Серо Армазонес.

Када се прашина слегне, а камење рашчисти, планина ће бити нижа, равнија и спремнија да прими највећи оптички инфрацрвени телескоп на свету.

Е-ЕЛТ (European Extremely Large Telescope) служиће астрономима наредних деценија.

Две и по хиљаде тона тежак челични носач треба да придржава „објектив“ телескопа широк готово 40 метара.

То је довољно велики телескоп да примети и најмање светло далеких звезда и знаке живота на планетама далеко изван нашег система.

„Данас не можемо ни да замислимо шта ће све бити откривено захваљујући овој станици“, каже програмски менаџер Роберто Тамаи.

„Узбуђен сам. Отварамо 'ауто-пут' будућег знања у астрономији“, истиче Тамаи.

Телескоп је последњи и најамбициознији пројекат Европске јужне опсерваторије, мултинационалне организације чији је Британија водећи члан.

Та земља инвестирала је чак 88 милиона фунти у Е-ЕЛТ и играће значајну улогу у изградњи и управљању телескопом. Телескоп вредан 1,1 милијарду евра имаће готово савршене услове за посматрање неба.

Серо Армазонес, међутим, неће бити прва планина која је „обезглављена“ у име науке. Двадесет километара даље, налази се планина Серо Паранал на којој је смештен ВЛТ телескоп (Very Large Telescope) исте организације.

У месецима који долазе, више од пола милиона тона стена биће уклоњено са врха планине, што ће је учинити 18 метара нижом. Инжењери и научници надгледаће прву експлозију са Паранала, а за дан - два, моћи ће да се види и снимак рушења врха планине.

Рад у пустињи биће изузетно напоран. Влажност ваздуха износи свега 10 процената, а прашина се у тако сувим условима завлачи свуда - у ципеле, наочаре, машине. А телескоп ће се градити барем једну деценију.

Његово велико огледало је превелико да би било сачињено из само једног дела стакла, па ће инжењери морати да комбинују 798 мањих шестоугаоних огледала, од којих се свако може независно померати.

Е-ЕЛТ има систем такозване адаптивне оптике, која може да превазиђе замућивање слике под утицајем атмосфере.

Када буде оперативан, око 2024. године, астрономи ће га уперити у планете сличне Земљи у далеким системима. До сада, научници имају само основне податке о њима, али Е-ЕЛТ ће променити све.

Атмосфере планета могу садржати безбројне знаке живота, па ће Е-ЕЛТ тражити инфрацрвени „потпис“ метана, какав ослобађа највећи број живих бића на Земљи, али и друге гасове, попут кисеоника и угљен-диоксида.

Телескоп ће моћи да детектује и хлофил, који се иначе налази у вегетацији, а допринеће и разумевању ширења свемира.

Астрофизичарка са Универзитета „Оксфорд“ Изабел Хук се нада да ће уз помоћ овог телескопа успети да мапира ширење свемира много прецизније, додајући да је Е-ЕЛТ велики корак за астрономију.