Тајна скривана у песку Неваде

Годинa 1992, „Боингов“ програм под називом „Фантомски радови“ (Phantom Works), пројекат којим је руководило америчко ратно ваздухопловство, финансирао га „Боинг“, док је име нове летелице позајмљено од клингонског свемирског брода из трећег дела Звезданих стаза из 1984. године, Потрага за Споком.

Пројекат је изнедрио на десетине нових технологија које данас користимо на авионима. Међутим, Птица граљивица (Bird of Prey) никада није стигла до серијске производње, наводи сајт Вајерд.

„Фантомски радови“ су „одбрана и заштита“ страна компаније „Боинг“, тајно одељење за развој, чији је задатак био конструисање, израда прототипова и изградња тајних пројеката, најчешће за америчку војску.

Његов потпредседник Алан Вајхман, инжењер чија је биографија обухватала и „Локидове“ летелице "Have Blue" (претходила стелту Ф-117) и „Ф-117 ноћни соко“ (F-117 Nighthawk, сада већ познати стелт тактички бомбардер), као и брод „Морска сенка“ (Sea Shadow), био је на челу развоја и дизајнирања Птице грабљивице.

Овај млазњак једносед развијен је уз (релативно) скромне трошкове од 67 милиона долара. Уштеда је постигнута на тај начин што су коришћене компоненте које су већ имали „на лагеру“, рецимо, турбомлазни мотор "Pratt & Whitney JT15D-5C", скупе "fly-by-wire" системе заменила је хидраулика, док је моделирање обављено рачунарски – уз помоћ једнe од првих апликација за авионе.

Када је дошао тренутак да се направи Птица грабљивица, тим је користио тада иновативну рапидну прототипску израду компоненти, композитне структуре из једног комада и алате за једнократну употребу.

На крају, „птица“ је имала 14,32 метра дужине, распон крила од седам метара, и тежила је 3.356 килограма.

Када се први пут винула у небо 11. септембра 1996. године, Птица грабљивица је постизала крстарећу брзину од 483 километра на час, док је максимално досезала 6.100 метара надморске висине.

Није била дизајнирана за „кривљење“ времена и простора. Циљ је било тестирање технологија. Шушкало се да има активну камуфлажу која може да мења боју и одсјај на основу околине. 

После укупно 38 летова изнад ултратајне „Области-51“, у пустињској Невади, Птица грабљивица је „нестала“ у априлу 1999, а са ње је вео војне тајне скинут три године касније.

„Боинг“ је открио своју „птичицу“ јер су „технологије и развијене могућности (у оквиру програма) постале индустријски стандарди, па није било потребе да се крије постојање летелице“.

Неке од тих технологија су искоришћене (рецимо, код дрона X-45A, креираног за демонстрацију избегавања радара за ДАРПА, агенцију министарства одбране САД), а неке, попут технике камуфлаже, нису.

Барем не према саопштењима из „Боинга“, који је остао врло штур, боље рећи мистериозан око неких аспеката Птице грабљивице.