Ојачани хадронски сударач главни у решавању мистерије свемира!

Велики хадронски сударач тренутно је подвргнут променама које би требало да удвоструче његове моћи и омогуће истраживачима да открију тајне функционисања свемира, пише Дејли мејл. Он ће отворити могућност решавања мистерије тамне материје и требало би да пронађе доказ космичког концепта познатог као „суперсиметрија“. Такође, требало би да нађе знаке скривених димензија, који могу да објасне постојање гравитације.

До краја године, гигантска машина за сударање атома требало би већ да повећа енергију честица са осам билиона електроволти до 14 тераелектронволти, што ће омогућити најснажнији судар честица до сада.

Нова серија експеримената требало би да одведе научнике изван подручја физике познате као „стандардни модел“.

Научници ће можда открити још Хигсових бозона - различитих верзија такозване „божије честице“, коју је предвидео Нобеловац, професор Питер Хигс и која другим честицама даје масу.

Хигсов бозон био је последњи „делић који недостаје" у „стандардном моделу“.

Сада научници желе да оду и корак даље и објасне мистерије функционисања космоса.

Професор Тони Дојл са Универзитета у Глазгову, водећи члан тима који управља гигантским Атлас детектором каже да је садашњи приоритет објашњавање суперсиметрије.

Суперсиметрија у основи има хипотезу да за сваку честицу материје постоји и одговарајућа честица која носи силу. То захтева постојање неколико Хигсових бозона.

„Универзум вођен суперсиметријом је кључна идеја. Тренутно раздвајамо честице материје и честице које носе силу. Доказ суперсиметрије променио би начин на који гледамо космос“, каже Дојл.

Истраживање суперсиметрије могло би да објасни мистерију тамне материје - невидљиве споне која држи галаксије на окупу, а чија је природа и даље непозната.

Моћнији Веилики хадронски сударач могао би да понуди научницима увид у скривене димензије, да тако открију мистерију гравитације.

До 2020. године систем ће поново бити промењен тако да ниво енергије сударача остане исти, али да детектори постану 10 пута осетљивији. Очекује се да ће машина бити оперативна до 2030. године.