Ухватили смо „божју честицу“ и добили јетру из лабораторије!

Научници широм света били су веома марљиви у 2013. години. Откривене су многе тајне свемира, у лабораторији су узгојене људске матичне ћелије, ухваћени неутрини, направљени су бионичко уво, вештачки зуб, осмишљени нови третмани за неке од најтежих болести попут рака и сиде, технологија три-де штампе је драстично напредовала, усавршени су аутомобили који сами возе.

Једно од најзначајнијих открића у претходној години свакако је то што су биоинжењери са Института технологије у Масачусетсу (MIT) успели да у лабораторији створе функционалне ћелије јетре. Сигурни су да ће ускоро моћи да направе и цео људски орган.

Доктор Сангита Батија објаснила је да јетра може да се регенерише ако се одсече један њен део, али само док је у телу, док ту способност губи када је ван тела. Ипак, они су успели да направе ћелије јетре које се регенеришу, и не само да могу да одрже нормалну функцију и у лабораторијским посудама већ могу и да се размножавају.

Ово откриће могло би да помогне људима који пате од хроничних обољења јетре, а којих на свету има више од 500 милиона. Сличан подухват направила је и група јапанских научника.

Веома је значајно и то што је у претходној години три-де штампа значајно напредовала.

Тродимензионални штампачи су направљени још осамдесетих година, али су у 2013. години први пут коришћени за производњу пиштоља, чоколаде, парчета пице (у шта је америчка агенција НАСА уложила 125.000 долара).

То значи да ови штампачи могу да промене будућност и смање класне разлике у свету.

Тим научника успео је чак и да одштампа модел људске главе. Ипак, можда највећи успех у раду са три-де принтерима је штампање јетре.

Научници из америчке компаније „Органово“ успели су да помоћу три-де штампе произведу људску јетру, која је успешно обављала функцију овог органа чак 40 дана!

Праву револуцију у науци покренули су научници са Универзитета здравља и науке у Орегону, јер су успели да клонирају људске ембрионске ћелије, и то користећи исту технику којом је клонирана и овца Доли 1996. године.

Тим Шухрата Миталипова успео је да узме ћелије језгра коже, у којима се налази ДНК, усади их у јајне ћелије, из којих је уклоњен генетски материјал, а затим су добили ембрионске ћелије, које су даљом деобом постале матичне ћелије.

Те ћелије могу да постану нервне ћелије, ћелије јетре или срца.

До једног од значајнијих открића дошли су научници из опсерваторије неутрина „Ледена коцка“ на Антарктику, јер су успели да ухвате неутрине из далеког свемира, честице за које се често говорило да никад не могу да буду заустављене. Многи истраживачи верују да је ово једно од највећих научних открића у последњој деценији, а неки чак кажу да је почело ново доба астрономије - астрономија неутрина.

Физичари су деценијама покушавали да уђу у траг извору космичких зрака, који у једном нуклеусу атома садрже енергију метка испаљеног из пушке.

Засад се мисли да се космички зраци рађају из објеката као што су супернове или црне рупе, али готово им је немогуће ући у траг.

На несрећу, број ухваћених неутрина (укупно 28) сувише је мали да би се сазнало било шта о пореклу ових честица.

Још један у низу великих догађаја у свету науке, јесте то што је америчка сонда „Војаџер 1“ коначно напустила Сунчев систем.

Ова летелица лансирана 5. септембра 1977. године успела је да прође кроз веома мистериозну зону, коју су научници описали као „ходник са отвореним вратима“, и напусти наш соларни систем.

Можда је за овај подухват било потребно скоро 36 година, али је успех неспоран јер ниједан други предмет који је направила људска рука није отишао тако далеко. То је посебно фасцинантно ако се зна да нам сонда шаље податке о свему што сними током тог пута.

Занимљиво је да ова сонда носи златну фонографску плочу са поздравима Земљана на чак 55 језика, међу којима је и српско-хрватски.