Срдачан, отворен, највећи - Драган Николић је био симбол Београда који памтимо

Поставка изложбе под насловом „Достојанство је мера ствари“ говори о Гаги Николићу. Како је истакао Светозар Цветковић, та реченица је одговор на велики број људи који су дошли на овај догађај. То су људи који већ десет година у срцу осећају недостатак – недостатак односа на сваком месту.

„Драган Николић је човек који нас никада није разочарао. Чак и када би рекао 'не', то не би имало смисла. Један невероватан човек, са невероватним духом који је пренео на нас у позоришту и важно је да се то сачува. Ово позориште зна да чува те вредности и оне се никада неће изгубити“, истакао је глумац Светозар Цветковић.

Пре десет година напустио нас је један од највољенијих глумаца домаће кинематографије, Драган Николић. Његове улоге обележиле су филм и телевизију, а ликови попут Прлета и Флојда и данас имају статус вечитих и непревазиђених јунака југословенске кинематографије.

Колики је траг у југословенском филму оставио Драган Николић и по чему га публика памти, објаснила је Маријана Терзин Стојчић из Југословенске кинотеке.

„Гага је трајао, а легенде трају у времену и простору. Наша генерација је донекле сарађивала са њим у једном периоду живота и рада и може да преноси глас о човеку који је заиста био господин мангуп, што би рекла Рада Станковић, ауторка последње монографије о Гаги Николићу“, рекла је саговорница.

Истиче да Гагу треба повезати са Београдом, јер је дуго био симбол града.

„Особине које је Гага носио често су се идентификовале са самим градом. Та врста срдачности и отворености била је немерљива – то знају сви који су посећивали бифе Атељеа 212. Када је филм у питању, Гага је имао и срећу и несрећу. Било је и забрана и развоја. Успео је да из колективног фокуса одрастања омладине изникне као појединац и да тај свој шмек задржи кроз филмска остварења. Гага је био најмлађи глумац који је примљен на Академију“, истакла је Мирјана Терзин Стојчић.