Преминуо Мирко Милорадовић

Милорадовић је, осим што је био писац, био драматург, позоришни критичар, културни делатник, директор Драме Народног позоришта у Београду, директор Издавачког предузећа Просвета, министар без портфеља у влади Србије задужен за културу у време Југославије.

Писао је и позоришне и радио драме. Школовао се у Крагујевцу и Београду.

Био је сарадник у више листова и часописа између осталих у НИН-у и Политици.

Иза себе је оставио између осталог радио драме Мирно доба (1967), Пас и његова срећа (1966), Потпуковник Богатић тражи срећу (1968)...

Аутор је драма Голи мачићи, Ибзенова школа и комедије Патка за понети. Радио је драматизације дела Ћоровића, Толстоја, Достојевског и Лазе Лазаревића.

Милорадовић је новинар који је први извештавао о спортским дешавањима у Дневнику наше телевизије. 

Исечак из Архива РТС-а о пробама за емитовање прве емисије Дневник, августа 1958. године:

„У четвртак, 21. августа, били смо коначно у студију. Покушали смо да извршимо прву пробу. Није то још увек био комплетан Дневник, али основна структура била је припремљена. Велимир Веца Лукић је направио преглед вести и причу о сахрани Фредерика Жолио Кирија, Светолик Митић блок филмских прича о догађајима на Средњем истоку, Симо Гајин две друге спољно-политичке приче, Небојша Поповић две приче из науке и технике, а Мирко Милорадовић је извештавао о спорту..."

Међу романима које је Милорадовић написао су Шоу бизнис и његове жртве, Провера (1997), Морални имиџ комунисте (1988), Једном заљубљена, увек заљубљена (2003), Љубавнички, и крај! (2007), Шпијуни се не заљубљују (2017), Два женска века (2018), Зла судбина курвиног трегера (2019).