Преминуо композитор и певач Радослав Граић

У Београду је синоћ после краће болести у 92. години преминуо Радослав Граић, композитор и дугогодишњи уредник у Радио-телевизији Србије. Сахрана Радослава Граића биће одржана у четвртак, 23. марта на Новом гробљу у Београду, изјаве саучешћа су од 13. 30, опело у 14 часова.

Радослав Граић, певач и композитор, рођен је 1932. године у Мркоњић Граду, у Босни и Херцеговини. Наследивши музички таленат од оца, често је певао на школским приредбама. Школовао се у Травнику, а гимназију је 1950. завршио у Бањалуци, где је упоредо похађао и музичку школу.

У Београду је живео од Другог светског рата где је и дипломирао историју уметности на Филозофском факултету, али и соло певање на Музичкој академији. На предлог Дубравке Нешовић, почео је да пева у Хору Радио Београда, а убрзо је полагао и аудицију код Властимира Павловића Царевца, и тако постао вокални солиста народне музике у тој радио станици. 

Када је Граић завршио Музичку академију, понуђено му је да наступа у опери. И поред неколико успешних проба, одлучио је да се ипак посвети забавној музици.

За Миту Бекрију, сви мисле да је изворна песма

Радослав Граић је један од најсвестранијих стваралаца  популарне музике на овим просторима, чије дело је на својеврстан начин обележило генерације које су стасавале у другој половини 20. века на овим просторима. 

Љубав према компоновању мелодија у духу народног мелоса јавила се после прве песме коју је написао за дует Радуловић – Јовановић. Од тада настају песме за сва времена: Долетеће бели голуб, Имала сам другарицу, Крчмарице још вина наточи, Жубор вода жуборила и многе друге, а песма Мито бекријо коју је прославила Василија Радојчић, постала је толико популарна да и данас многи мисле да је изворна песма.

Иако је највише стварао за вокалне солисте народне музике, био је веома успешан и као композитор забавних песама које је често и сам интерпретирао.

Добитник је многобројних награда и признања за вокално извођење и за композиторски рад међу којима су: Златна медаља за заслуге 2020. године, Естрадно музичка награда Србије за животно дело (2017), Златни мелос – награда за животно дело, Сабор народне музике Србије итд.

Радослав Граић, осим што је био певач, композитор, некадашњи је музички уредник Телевизије Београд. Уређивао је многе значајне емисије и серије.

Његов ангажман обележио је рад на бројним песмама за ТВ, позориште и филм међу којима су најпознатије шпице за популарне игране серије Камионџије, Позориште у кући и многе друге.

Као уредник музичке редакције Телевизије Београд ради од 1968. до 1997. Од емисија које је креирао и уређивао најпознатије су Максиметар, Попекспрес, Фолк парада, Споменар и бројне друге. Када је отишао у пензију, наставио је и даље да се бави компоновањем.

Као аутор широких интересовања, са запаженим успехом годинама је учествовао са својим композицијама на нашим највећим фестивалима популарне музике (Београдско пролеће, Опатија, Загреб, Месам, Београдски сабор, Илиџа - Сарајево, Нови Сад, Ниш...).

Од 1953. до 1955. је наступао у Југословенском драмском позоришту у представи „Грађанин племић". Током 1958. је почео самосталну каријеру и изводио народне и песме староградске музике и шлагере. Током шездесетих, почео је да компонује. Његове композиције су и у наредном периоду извођене и награђиване на великом броју других фестивала у некадашњој Југославији.

Већ следеће године у такмичарској конкуренцији фестивала Београдско пролеће биле су две његове композиције, а песма Анђелина коју је извео са Ђорђем Марјановићем је освојила прво место.

У годинама које је посветио забавној музици, са запаженим успехом представљао нашу популарну музику у многим европским земљама. Од 1968. године посветио се искључиво свом ауторском, композиторском раду, стичући пуну афирмацију у свим жанровима популарне музике (забавна, народна, градска, дечија и примењена музика). 

Освојио је многе победничке пехаре и друга признања на великим смотрама, а многе његове песме различитих жанрова постале су веома популарне и већ су део наше богате музичке баштине.

Међу песмама које је посветио најмлађима су антологијске песме за децу – Вуче, вуче, бубо лења, Лако је пруту, Моја бака, Математика, Здравица учитељу, А ја бих да се играм ...

Песме су компоноване на стихове наших еминентних песника – Љубивоја Ршумовића, Драгана Лукића, Добрице Ерића, Мире Алечковић, Божидара Тимотијевића, Милована Витезовића, Слободана Станишића, Пере Зупца и других.

Извођачи ових дечјих песама су наши познати глумци и поп певачи: Драган Лаковић, Ђуза Стојиљковић, Бранко Милићевић - Коцкица, Ђорђе Марјановић, Зафир Хаџиманов, Владимир Чоби Савчић, Сенка и Бисера Велетанлић, Боба Стефановић, Миња Субота... Ту су и наши реномирани дечји хорови - „Колибри", Дечји хор РТС, „Чаролија", хор Дечијег културног центра као и талентована деца – солисти.

Добитник је Златне медаље за заслуге, која му је уручена поводом Дана државности Републике Србије (2020).

У браку са Јелисаветом Николић био  је од 1965. Син Владимир Граић је и сам композитор.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво