Мићановић: Позориште je аларм за проблеме друштва

„Зграда се променила. Пре 25 година била је стара зграда у којој смо се ми млади глумци пресвлачили, у гардероби која се звала коњушница. Сад имамо нову, модерну, прелепу зграду и успомене – фотографије колега који су обележили ово позориште, нас који смо у једном тренутку преузели њихову штафету и сада имамо младе који долазе за нама. И тако, позориште се стално мења, стално је ново, али постоји та константа – потреба и труд свих нас да направимо добре и квалитетне представе“, рекао је Мићановић у интервјуу Танјугу.

Југословенско драмско доживљава као други дом.

„Знам да је сваком глумцу који ради у позоришту и воли позориште, оно други дом. То је као флоскула која се стално понавља и коју сам и ја чуо хиљаду пута од старијих колега, али то заиста јесте тако. Ја овде имам своју гардеробу, свако од нас има свој мали кутак у коме држи своје интимне ствари, у коме проводи неко време пред излазак на сцену“, истиче Мићановић.

С друге стране, примећује признати глумац, позориште је као цело наше друштво „у периоду те грозне речи транзиција“.

„Више ми је заиста мука да помињем ту реч, али траје годинама и постоји потреба да се створи нови систем који ће будућим генерацијама, за тај модерни 21. век, поставити позориште другачије, али то никако не долази. Позориште и култура су шлаг на торти. Док се торта не направи не може се ставити глазура, али цело друштво је у тој тешкој промени већ деценијама, колико знам за себе. Тако и ми чекамо и ми смо у некој врсти транзиције“, оценио је српски глумац.

Мићановић доживљава позориште уопште, па и ЈДП, као светионик који усмерава путеве, али и као мали аларм, лампицу која се пали да укаже на проблеме друштава у којем живимо: „Ово позориште се бави великим класичним делима те тако не постоји ниједан друштвени аспект, ниједан друштвени проблем којим се Шекспир није бавио у некој од својих драма. Самим тим преточити данас било ког класика значи увек тражити ту лампицу да упозори публику, друштво да овај брод можда не иде у правом смеру или да му можда будемо путоказ где треба да иде“.

„Ми морамо бити друштвено ангажовани, морамо указивати на проблеме и на неке добре ствари, али позориште је ту да стално изнова пропитује“, нагласио је популарни глумац.

Мићановић каже да стално покушава да „довлачи нове људе у позориште“ и да кад год га неко пита за представу, покуша да набави карте, да их „навуче“ на позориште.

„Ти силни редови, то су слике за памћење. То је публика која би желела да дође да гледа представе, али нема могућности за то. Онда је то депримирајуће, када знате да је публика свуда око вас, жељна да дође у позориште, а да не могу то да учине из материјалних разлога“, приметио је цењени уметник.

Драган Мићановић се нада да ће Југословенско драмско позориште наставити да окупља најзначајније позоришне ствараоце, да ће у том театру радити најбољи редитељи из региона и света, да ће радити најбољи глумци, да ће остваривати најбоље улоге, јер, како каже, ЈДП својим репертоаром пружа могућност за тако нешто.