Колеге, пријатељи и породица опростили се од Уроша Стојановића

Димитрије Војинов сценариста и филмски критичар са сузама у очима је причао о свом пријатељу.

„Урош се бавио различитим пословима у животу, као што је на пример рок новинарство. Урадио је савршен интервју са тада младим музичерем Куртом Кобејном. Умео је да намирише нечији таленат и пре него што је тај неко постао звезда. Правио је одличне филмове још на факултету и увек се од њега очекивало да ствара сјајна остварења. Он је тај сјајан филм и направио јер су сви уживали у остварењу Чарлстон за Огњенку“, рекао је Војинов.

Према његовим речима, Стојановић је желео да сними филм о мексичком редитељу Емилију Фернандезу.

„Када је Урош отишао у Холивуд имао је намеру да сними филм о редитељу који је подсећао на њега. Било би добро снимити филм о животу обојице редитеља, а и у уметничком стваралаштву имали су паралеле. Фернандез је имао жељу да напусти аутентични мексички филмски израз. Његова намера је била да промени доминантни кинематографски оквир Америке о Мексику, а нешто слично је покушао да направи и Урош у филму Чарлстон за Огњенку. Желео је да промени слику о српском филму и то је урадио на виртуозан начин“, истакао је Војинов.

Иза Стојановића, оценио је Војнов, није остао само један филм: „Иза себе Урош је оставио многе филмове који носе његов печат. Те филмове су радили други овде док је он био у Америци, али Урош никада није заборавио Београд јер је желео да ми овде направимо наш Холивуд“.

За Димитрија Војнова Стојановић је био редитељ за време снимања филмова, али и у животу у свакодневном дружењу са пријатељима.

„Умео је да извуче најбољу верзију из својих пријатеља. Верујем да би наша кинематографија била другачија да је Урош поживео“, нагласио је Војинов.

У име Филмског центра Србије окупљенима у Југословенској кинотеци обратио се Мирољуб Стојановић.

„Имам огромну тугу због одласка Уроша Стојановића. Веома ми је тешко и желим да нагласим да је Урош био редитељ раскошног талента, са аутентичном визијом и непоновљивим филмским рукописом. Имао је огромну филмску енергију. Урошев траг је постао нови параметар у естетици новог српског филма. Он је отишао у најгорем моменту за српски филм када наша кинематографија изграђује нови идентитет“, оценио је Мирољуб Стојановић.

Глумица Даница Максимовић рекла је да је са неверицом примила вест о Стојановићевој смрти.

„Био је изузетно даровит и лепо васпитан дечко. Никада ме није поздравио а да ми није пољубио руку. Свим мојим колегиницама је придавао посебну пажњу и разумевање за све што нас је на сету мучило када смо снимали Чарлстон за Огњенку. Био је визионар и његов филм је био прекретница за српску кинематографију“, рекла је прослављена глумица.

„Филмски редитељи обично не залазе у позориште, али Урош је знао да у позоришту има много скривеног блага. Био је племенита и осећајна душа. Његове срце није издржало јер се давао свима. Пријатељима и непријатељима“, нагласила је Максимовићева додајућ и да јој је Стојановић рекао да је поштовалац њеног позоришног израза.

Успомене на сарадњу са Стојановићем евоцирали су и Ерол Кадић и Елизабета Ђоревска, а директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић најавио је пројекцију филма Чарлстон за Огњенку 1. новембра у тој институцији културе.

„Чуваћемо успомену на Уроша Стојановића кроз његове филмове", обећао је Пантелић.

Редитељ Урош Стојановић преминуо је у Лос Анђелесу где је живео последњих година.