Биографија легенде: „Драган Гага Николић – господин мангуп“

Гага Николић стизао је у „Атеље 212“ малим аутом, паркирао би га без закључавања и сви су знали да је ауто његов, али и свачији. Улазио је у позориште са осмехом и причом од јуче – са снимања или са Саве. Уметничка биографија је омаж сјајној каријери једног од највољенијих глумаца, шармера, шмекера, господина Драгана Николића. Увод је написао академик Душан Ковачевић.

„Ова монографија је један леп догађај и подсећање на једно време када су многи људи у 'Атељеу', који су га градили и стварали, живели и правили то позориште једним од најпопуларнијих у Европи, а не у бившој Југославији. Гага је један од најдрагоценијих људи тог времена. Тешко је поверовати да неког са ким сте били до јуче више нема“, истиче Ковачевић.

О филмској каријери Гаге Николића писао је критичар Милан Влајчић, о позоришној Александар Милосављевић, док се на Гагино стваралаштво на телевизији – од Максиметра па до улоге наратора у серијалу Нешто лепо на РТС-у осврнуо професор Предраг Перишић.

Фотографије је приредила Горанка Матић, монографију Радмила Станковић. О Гаги су писали и Дејан Мијач, Паоло Мађели, Здравко Шотра и други.

„Мени је све у овој књизи било најважније да личи на Гагу. На крају, и тај наслов, око кога сам се мучила – видели сте да и он личи на њега“, открива Радмила Станковић, уредница монографије.

„Драган је играо у свим жанровима. У дечјим емисијама, серијама, музичко-забавним емисијама, и како се развијала телевизија тако се развијао и Драган“, наводи Предраг Перишић, професор Факултета драмских уметности.

Тако је 14. марта 2015. поезију на француском говорио Гага. Снимио га је Жарко Лаушевић, у присуству Милене Дравић, која је данас срцем била у „Атељеу 212“. На крају промоције – аплауз публике за Гагу, за Милену.