Холандски психијатри: Ван Гог вероватно боловао од психозе

„Дошли смо до закључка да је немогуће доћи до коначне дијагнозе о његовој болести“, рекао је Луис ван Тилборг који је два дана водио семинар стручњака о уметниковој болести, међу којима су били и психијатри.

Стручњаци су покушали да пронађу објашњења на основу садашњих знања из психијатрије о психотичним кризама уметника који су довели до његовог самоубиства 27. јула 1890. године у близини Париза.

„Ван Гог је пре догађаја са ухом вероватно имао биполарни афективни помећај“, рекао је Ван Тилборг.

Ван Гог је себи одсекао уво после свађе са уметником Полом Гогеном у децембру 1888. године. После тог догађаја његове кризе су постале чешће, додао је научник.

Према његовим речима, Ван Гог је после тога наставио да слика, али са све већим страхом да ће имати још неку психотичну епизоду. Његово стање се додатно погоршало конзумирањем алкохола, посебно апсинта.

„Вероватно је комбинација свих тих фактора довела до његовог самоубиства“, рекао је Ван Тилборг.

Винсент ван Гог (1853-1890) је иначе један од највећих сликара постимпресионизма и један од најцењенијих сликара уопште.

Он је и зачетник колористичког експресионизма – желео је да црвеном и зеленом бојом, како је сам једном рекао, „изрази страшне страсти људске душе“.

Најпознатија Ван Гогова дела су „Људи који једу кромпир“ (1885), „Сунцокрети“ (1888), „Житно поље и чемпреси“, „Звездана ноћ“, „Црвени виноград“, „Ноћни кафе“, „Уметникова спаваћа соба у Арлу“, „Аутопортрет“ и „Портрет доктора Гашеа“.