Овако настаје икебана, цвеће које ваја простор!

Украшавање цвећем и припремање цветних аранжмана су делатности које се могу видети широм света, али се мисаоне претпоставке, циљ који се тиме жели постићи и начин презентације разликују од културе до културе. 

Тако, док букете и цветне аранжмане какви се традиционално могу видети на Западу одликују раскош, пуноћа и колорит, у икебани циљ није импресионирати посетиоца ватрометом боја или раскошном лепотом отворених цветова, већ у њему пробудити осећај мира, духовности и склада с околишем и природом уопште, уз помоћ малог броја цветова, од чега неки не само да нису отворени, већ су у самом зачетку, у фази пупољка.

У икебани утисак склада с природом не остварује се само прикупљањем стабљика, траве и цвећа с ливада и шума и креирањем аранжмана који су неправилног облика, чиме се избегава извештаченост и верније осликава природа, већ и праћењем ритма промене годишњих доба, односно, свесним коришћењем биљки које су карактеристичне за тај део године. 

Такође, икебана, чије креације неретко делују као биљне статуе, не служи просто да испуни и украси простор, већ и да га обликује, због чега је на Западу завредила и епитет „просторне поезије“. За ту традиционалну јапанску уметност, чије се име може буквално превести као „оживљавање“ или „давање живота цвећу“, карактеристично је да тај ефекат постиже употребом празнина и асиметрије.

Симболизам и смисао икебане

Сами јапански мајстори разлику између икебане и западњачке праксе аранжирања цвећа данас објашњавају као разлику између „естетике сабирања“ и „множења“. По њиховом мишљењу, западњачки букети представљају скуп или збир мноштва цветова који скупа стварају одређени образац, улепшавају простор и поправљају расположење, док творци икебане настоје да с минимумом материјала остваре вишеструки ефекат који осим лепоте и функционалности у декоративном смислу, обухвата и вајање простора и симболични, духовни смисао.

Наиме, неретко, дела икебана мајстора симболишу циклус живота – рађања, раста и смрти или будућност, садашњост и прошлост, као када се једни уз друге нађу гранчице које пупе, процвали бехар и увенуло лишће.

Оне понекад представљају и цео свемир, као када се у складу са старом кинеском филозофском мисли прихваћеном и у Јапану, у аранжман уврсте градивни елементи космоса – дрво, камен, метал и вода у форми капљица росе или, пак, када се помоћу боја, облика и састојака различитог квалитета настоји осликати преплитање супротности: светла и таме, статичности и покрета, густине и разређености, чврстине и еластичности. 

И сам стваралачки чин, у којем креатор, обликујући и пропуштајући кроз руке биљке и природне материјале, заборави себе и време, може да омогући доживљај сједињења с природом и дубље, интуитивно разумевање свемира, па се икебана стога може сматрати уметношћу која има спознајни елемент и егзистенцијални смисао. Зато није необично што се у Јапану креације икебане сматрају нечим што надилази прости украс, те се за ту вештину често користи и филозофски обојени назив „пут цвећа“.

Материјали и алати за израду

За израду икебана аранжмана, осим цвећа, користе се и голе гране, лишће, маховина, лишајеви, гљиве, корење, па и воћни плодови и поврће. Они се постављају у гвоздене, порцуланске, или дрвене посуде, попут тањира, ваза и корпица. Саме посуде на дну по правилу садрже металне држаче, односно, жице разних облика и распореда, које служе да се у њих уметну стабљике цвећа и гранчица, односно да подупру целу креацију или један њен део.

Посуде се често полажу на постоље од камена, спојених летвица или привезаних стабљика младих бамбуса. За обликовање и уређивање аранжмана користи се широк дијапазон помагала: лопатице, секире, тестере, ножеви, маказе и жице, али су за поткресивање, пресавијање и обликовање, наравно, најважнији алат веште руке.

Модерне верзије икебане се, нарочито апстрактна и футуристичка дела, осим наведених материјала, играју и стаклом, пластиком и алуминијумом. Данас поједини мајстори чак стварају авангардне аранжмане који по форми наликују традиционалној икебана, али уопште не садрже цвеће.

Икебана у свакодневном животу у Јапану

Корене икебана, поред универзалног људског дивљења за цвеће, треба тражити у религијском поштовању за вегетацију својственом за древне многобожачке религије какав је јапански шинто и, нарочито, у будистичком обичају нуђења цвећа будама и бодисатвама на олтарима. 

Икебана је, међутим, временом изашла из храмова и палата и ушла домове и живот обичних људи. Традиционалне јапанске куће готово да немају намештај, јер у њима простор опкољен клизајућим вратима направљеним од папира разапетог преко дрвеног оквира испуњавају само ниски сточићи и јастучићи за седење или клечање, па је уска, ненаметљива ниша у зиду, у коју се по старом обичају поставља икебана са одговарајућуом сликом или калиграфским радом у позадини, веома важан део дома када је у питању атмосфера за боравак и општи утисак о домаћину.

Појединачни радови, осим домова грађана, данас красе и седишта компанија и улазе у музеје, а икебана је и обавезан елемент који употпуњује доживљај традиционалне чајне церемоније. 

У савременом Јапану на многим приредбама и пријемима одржавају се демонстрације икебане, када мајстори извођачи за свега неколико кратких минута припреме импресивне цветне аранжмане. Они, међутим, тада раде с већ припремљеним материјалом и по унапред осмишљеном поступку – у стварности, креирање икебане захтева много времена за планирање и трагање, као и прикупљање одговарајућег материјала у природи, али и у занатлијским радионицама као што су грнчаријска, ковачка и столарска, где се израђују посуде и постоља.