Ванвременска арома идеологије и једнакости

Совјетска козметика била је прецизна мешавина политике и дизајна са трунком надреалности. Пре Октобарске револуције и свргавања Романова шминка, чак и хигијенски препарати били су прилично ретки, али је након преврата формирана индустрија чији су производи обележили једно доба.

Козметичка индустрија у СССР-у имала је пред собом неколико изазова - њен циљ није био само да новој социјалистичкој популацији продаје маскару, већ да успостави хигијенске навике за најсиромашније слојеве. Тиме је индиректно требало подржати и ојачати идеју социјалистичке једнакост, али и увести идеологију у једну аполитичку арену.

Посебни парфеми су избацивани како би се прославио совјетски успех. Тако је 1921. године основан „Те Же“, државни труст компанија компанија за производњу ароматичних уља, козметике и хигијенских производа.

Први директор била је Полина Жемчузина, која је пре тога водила фабрику парфема „Нова Зора“. Била је жена истакнутог совјетског плитичара Вјачеслава Молотова. Полина се сматра да је поставила темеље нове индустрије.

Бољшевил по убеђењу, Жемчузина је служила у Црвеној армији, а своја искрена политичка убеђења користила је приликом брендирања производа: Краснаја Москва (Црвена Москва) и Лењинград.

„Те Же“ је постао први масовни произвођач препарата за негу лепоте у СССР-у, продавајући у продавницама све од крема до колоњске воде. Такође је била прва компанија која је својима производима додавала витамине за додатне здравствене ефекте.

Како би побољшали свеопшту хигијену, посебно код најсиромашнијих људи, компанија је продавала сапуне за један копек (стоти део рубље) - цена која је била далеко испод економски исплативе. Губитак на овом проиводу надокнађиван је продајом луксузнијих препарата.

Парфеми и други козметички препарати били су веома бити за комунистичку партију. Чак су се нашли у другом петогодишњем плану од 1933. до 1937. године, који се фокусирао, између осталог, на повећање потрошње и социјални прогрес.

Масовна производња и продаја шминке имала је веома позитиван и ослобађајући утицај за жене. Раније су само богате породице могле да приуште луксузне производе увежене из Европе. Осим тога, њих је било могуће пронаћи само у Москви и Санкт Петерсбургу.

„'Те Же' на твојим очима, 'Те Же' на твојим уснама, 'Те Же' на твојим образима. Где ја треба да пољубим?", гласила је позната шала.

Парфем Црвена Москва паковао се у флаши која је подсећала на торњеве Кремља и постала је изузетно популарна. Парфем је оригинално носио име Царичин омиљени буке и био је прављен ексклузиво за Марију Фјодоровну, мајку последњег руског цара Николаја Другог. Наравно, име је морало да буде промењено како би се обрисале све асоцијације са монархијом.

Постоје и гласине да је Август Мишел, творац Црвене Москве, побегао након револуције из Русије и постао део тима који је направио Шанел 5, што би објаснило велику сличност две ароме.

Упркос томе што је Црвена Москва била најпоуларнији парфем у СССР-у и даље је сматрана веома префињеном. Други парфеми, попут Тројноја, имали су репутацију да су савршена замена за алкохол кад затреба. Када се за некога рекло да мирише на Тројној то би значило да му дах смрди на пиће.

Црвена Москва још има верне обожаваоце. Коментари на Амазону оцењују га као „дивну и лепо избалансирану арому“ и као „веома елегантан, софистициран али ретро“.

Упркос томе што су садашњи брендови попут Бенефита, Андреа Гарланд и Пол и Џо усвојили совјетски стил рекламирања и ретро паковања, мало је вероватно да ће совјетска козметика направити велики повратак на тржиште.