Мода за оплакивање

У данашње време туга поводом смрти у породици се често исказује формалном црном одећом, али пре 150 година то је био разлог да се купи нова одговарајућа модерна гардероба.

Поставка Death Becomes Her: A Century of Mourning Attire фокусира се на индустрији „жаљења“ од 1815. до 1915. године, када су се и висока и средња класа подједнако трудиле да изгледају „правилно“ измучене, а у модним часописима су приказивали најпожељније креације за време жалости.

„Она представља пресек моде са веома личном пројекцијом туге“, објашњава помоћник кустоса изложбе Џесика Реган.

У вишој класи на Западу период жалости није третиран олако.

Док је мушкарцима углавном било дозвољено да наставе са својим животима, за жене, жалост је била посао, односно очекивало се да удовица буде у жалости дуже од две године, а ако је у питању губитак родитеља или детета, била је довољна само једна година.

Визуелна потврда тога је управо хаљина коју је ожалошћена носила, а то није спречило оне који су у жалости да се облачне модерно.

Док су припадници ниже класе често фарбали своје постојеће хаљине, они из виших класа су куповали нове црне мантиле, сунцобране, капе и брошеве.

Најпознатији пример те посвећености жалости је такозвана црна Аскот хаљина из 1910. године.

„Хаљина за жаљење је слала две поруке: једна је била приказивање туге, а друга је била приказ економског и социјалног статуса“, наводи Реган.

Као и већина индустрија и бизнис око оплакивања и жалости је доживео револуцију, што је изазвало да продукција текстила буде бржа и јефтинија.

То је био веома профитабилан посао који се специјализовао за ту врсту израде - једна је била ограничена за оне веома богате, док је друга била прилагођена средњој класи.