Читај ми!

Дунавом нам ка Црном мору отичу милиони евра

Дунав је заједничко двориште свих 10 земаља кроз које протиче и привлачи све више туриста. Србија их дочекује на седам међународних пристана, а ускоро ће бити отворена још три у Сремским Карловцима, Апатину и код тврђаве Рам, а градиће се још један у Баноштору. По броју наутичких туриста наша земља је на трећем месту иза Аустрије и Мађарске, а гостију је највише из Америке, Немачке и Скандинавских земаља. Први пут ове године, Дунавом ће нам доћи и Кинези.

Наутички туризам је током пандемије готово замро, а онда је кренуо брзи опоравак. Протекле године у Србију је Дунавом упловило 180.000 туриста – 35 одсто више него 2022. Ове године требало би да их буде и више од 200.000 и да у земљи оставе десет милиона евра. Проблем је сада како збринути све те туристе и учинити им боравак у Србији што занимљивијим.

„Корона је утицала на то да се кадрови у туризму распу по другим индустријама и сада је тренутак када ми треба да их вратимо у нашу индустрију и то са још већим обимом јер очекујемо раст сваке године, буквално све веће компаније са којима сарађујемо тренутно раде на изградњи нових бродова“, каже Ивана Миленковић из Првог паробродског друштва.

У Београду се наутички туристи задржавају дан, а у осталим подунавским градовима у земљи, свега неколико сати. Туристичка организација Београда је осмислила програм за њихов дужи боравак. Већ се допао кинеским туристима.

„Тура је Будимпешта – Београд – Будимпешта и остају два дана. Циљ је да што дуже бораве у Београду, а истарживање је показало да им је фантастичан утисак управо туристичка понуда винских тура јер су одушевљени нашим винима, београдским винима, као и концертима духовне музике у Храму Светог Саве“, објашњава Љиљана Алајбеговић из Туристичке организације Београда.

Заплови Србијом

Реке Србије имају велики туристички потенцијал зато је влада прошле године, на предлог Агенција за управљање лукама, усвојила пројекат „Заплови Србијом“.

„У оквиру самог пројекта развијаћемо линијски саобраћај, каналски туризам и марине. Потписали смо уговоре за изградњу марине у Голупцу и Великом Градишту и очекујемо у наредном периоду да ове године поченемо реализацију пројекта чишћења и багеровања марине у Смедереву и Кладову“, наводи Вук Перовић, директор Агенције за управљање лукама.

У међувремену домаћим туристима је на располагању само један брод који током пролећа и лета плови од Београда до Кладова, па тако у лепотама Дунава кроз нашу земљу већ деценијама више уживају странци него домаћи туристи.

Чини се да локална власт појединих подунавских градова често није свесна блага које им тече испод прозора. Како бродовима који плове под српском заставом није дозвољено коришћење међународних пристана, што је пракса свуда у свету, за њих се граде посебни плутајући објекти за вез. То су очекивали и бродари у Кладову.

„Обратили смо се Општинском већу, Општинско веће је прихватило наше сугестије као основане, међутим Општина потом доноси програм развоја где уопште није предвиђено да се за бродаре омогући постављање плутајућих објеката“, нагласио је Владимир Аџић из организације „Аква стар Максим“.

Да Србија има само Дунав и то би било више него довољно за успешан туризам. Док то не схватимо, Дунав ће лагано тећи ка Црном мору, а са њим ће отицати и милиони евра.

уторак, 23. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво