Читај ми!

Далеке дестинације – културни, економски и етички доживљај посетиоца

Туристима у свету, али све чешће и у Србији, све су привлачније далеке дестинације где углавном обилазе сиромашне четврти и упознају се са локалним становништвом које живи у тешким условима. Такав вид туризма поделио је светску јавност. Једни сматрају да је сликање са онима који се боре за егзистенцију и постављање тих фотографија на друштвене мреже неетички чин и веома срамно, док су други мишљења да се тиме подиже свест о проблемима тих људи.

Што више печата у пасошу то смо, кажу богатији, нарочито када посетимо земље које су нам и културолошки потпуно далеке. Прија нам, кажу стручњаци, оно што нам је непознато. Међутим и то изгледа има своју лошу страну.

„Та велика цивилизацијска разлика између одређених делова света и туриста који долазе у ове нешто сиромашније крајеве доводи до различитих ставова. Најпознатија тржишта на свету избегавају да воде туристе на такве дестинације или, ако их воде, онда их смештају у ризорте где туристи немају директан контакт са локалним становништвом. То је ствар све личног односа према тим путовањима. Ми у Србији имамо ту врсту путовања и трудимо се да људи упознају и саму дестинацију, а не само објекат у коме бораве", рекао је директор Јуте Александар Сеничић.

Оваква путовања, тврде социолози, типична су за младе средње класе којима је неопходна промоција и утврђивање сопственог статуса.

Социолог Богдан Спирић истакао је да се овим путовањима шаљу две поруке - једна економска, а то је да ви ипак имате више, чим сте уопште могли да дођете ту, како тој особи са којм сте се сликали, дакле ви сте код ње дошли ви сте странац, ви можете ту да дођете. Други аспект је етички - да тај неко не изгледа тако добро као ви, који је видно сиромашан, има упадљива обележја сиромаштва, али вама то није важно - ви се ипак сликате са њим, ви причате са њим.  Напомиње да је то тај етички аспекат где ви показујете да сте ви ипак изнад тих неких економских карактеристика и то некад буде корисно, некад је мање корисно.

 "Мислим да учествовање у неким обичајима, кроз рецимо облачење, начин исхране и слично, не мора нужно да значи да стављате оног другог у инфериоран положај. Да сад мени дође неко у госте из неке западне земље или можда Америке, нађемо се на некој сеоској слави. Он стави шајкачу на главу, игра коло са нама, проба да пије ракију, иако то није део његове личности и његовог одрастања и културе, не мора да значи да је све нас ставио у инфериоран положај. Мислим да су ту јако битни мотиви зашто неко путује", напоменуо је травел блогер Марко Стефановић.

Добри примери су кажу Доминиканска република, Танзанија, Куба и Тајланд.

„На Тајланду можда имамо највећи број локалних екскурзија где су људи у прилици да се упознају са животом и обичајима како Тајланђани живе. Када говоримо о Танзанији, дакле тај Занзибар који је актуелан последњих пар година је врло занимљив. Оно што можемо да приметимо је да сиромаштво постоји, али да постоји и потпуно супротна страна, људи који су купили некретнине и долазе из најразвијених западних земаља. Куба је опет са друге стране и политички занимљива", напоменуо је александар Сеничић.

У једном се сви слажу – где год били и шта год радили најбитније је да имамо добре намере. Али, будимо искрени, и довољно и новца и времена.

недеља, 24. септембар 2023.
19° C

Коментари

Divno je biti Srbin
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
zdenek.zigovic@seznam.cz
Дупла свадба на Златибору – младенци улетели у брак хеликоптерима
Sta smo postigli?
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Re: nepostovanje
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Девојке нису дошле
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"